Како је настала чувена песма „Чамац на Тиси”

Чари Панонске принцезе осете сви који дођу на њене обале, а тек када седну у чамце па прокрстаре између бачке и банатске обале, права је уживанција, нарочито ових тропских летњих дана.

На току Тисе кроз Србију, од границе с Мађарском код Мартоноша па до ушћа у Дунав, значајне вароши и места које се на њене обале наслањају су Кањижа, Нови Кнежевац, Санад, Сента, Ада, Мол, Бечеј, Нови Бечеј, Тител... Тису је у песмама најупечатљивије опевао Стеван Раичковић, који је у Сенти проводио дечачке дане, док су му родитељи ту учитељевали, има је и у стиховима и прози Тање Крагујевић и других поета и књижевника, али „Чамац на Тиси“ Дарка Краљића, композитора који је родом из Загреба, а преминуо пре две деценије у Београду, прави је хит који је прославио Тису на овим просторима.    

На бродићу Воје Гузине из Сенте, којим он у друштву пријатеља зна често да крстари Тисом, на таласима Панонске принцезе у Кањижи, Санадац који већ скоро четири деценије обитава и ради у Новом Саду др Срба Петров Санада, присећа се да је у време његових гимназијских дана композитор Краљић боравио у Сенти. Краљић се сматра пиониром југословенске забавне музике, компоновао је много популарних песама, као што је рецимо “Звиждук у осам”, “Сомборске руже”, “Девојко мала” и друге, а хит “Чамац на Тиси” за срце је прирастао не само житељима Потисја.

- Песма је настала шездесетих година прошлог века, када је Дарко Краљић боравио у Сенти. Ту се задесио када је на молбу из Будимпеште требао да напише песму која асоцира на yеz, али у то време yеz у Мађарској није баш било препоручљиво слушати. Док је седео на сенћанском кеју на обали Тисе, реком је наишао дрвени чамац, какав се у то време најчешће могао видети, а у њему су били младић који, док је веслао, певушио је нешто својој девојци. То је одмах инспирисало Краљића, узео је оловку и папир, па је тако настала чувена песма “Чамац на Тиси” – испричао је Петров.

Иако живи у Новом Саду, др Срба Петров вели да су он и његови пријатељи Слободан Надрљански и остали, остали деца Тисе.

- Ми смо као деца, сви из наше генерације лета углавном проводили на Тиси, јер није било пара да се иде на море. Сви смо пропливали на Тиси, не знамо ни како, ни када, ваљда нам је то некако урођено. Једноставно смо пропливали. Тиса је за нас синоним детињства, живота и радости, не оваква каква је сада, него док је лети била много мања, бистрија и чистија. Није се могао замислити дан без боравка на реци у току летњег распуста, а сада се на бродићу друга Воје окупимо, па се дружимо разним поводима. Некада је то везано за успеха у коњарству, које је мој хоби, јер у Санаду имам шталу у којој држим касаче, па смо ту када се освоји награда на тркама, а најважније је да та дружења дуго трају – уверава Петров.

Срем на првом месту



Са сремачке стране реком Тисом воли да заплови и др Паја Јеремић из Черевића, али он објашњава да се налази у процепу између Срема, Бачке и Баната.

- На Тиси, између Баната и Бачке, лепо се осећам, захваљујући доктору Петрову који ме врло често позива на дружења, а и захваљујући професору Џолеву који приредио ово дружење. Не могу да изоставим Бачку, ни Срем, све има своју лепоту. Субјективан сам и Срем стављам на прво место, али јако лепих места има и у Банату. На Тиси је фантастично, јер у односу на Дунав постоји неки посебан мир, који је можда већи, а постоји и неки осећај као да се вртаим више деценија уназад, у доба неке младости, када су била нека мирнија времена. Дунав јесте моћнији, Тиса је мирнија, али обе реке имају лепоту којом нас све заокупљају – утисак је др Паје Јеремића.

Када је долазио са другаром са сремачке стране др Пајом Јеремићем из Черевића на ово дружење и крстарење Тисом, Петров вели да му се некако учинило да су дрвеће и све остало на банатској обали зеленије и лепше него на бачкој обали. Сваком је своја обала најмилија и најлепша, због чега увек има анегдота за приповедање и међу Банаћанима и Бачванима.

- Бачвани обично кажу да им је из Баната најлепше само сунце када ујутро изгреје, а ја мислим да није тако, да смо ми Банаћани по неком задатку отишли да унапређујемо Бачку и Нови Сад, у коме сада живим и радим – вели Петров.

Сенћанин Воја Гузина испричао је да је пре 14 година продао викендицу и направио чамац са кабином, дуг девет и широк три метра.

- То је сада моја викендица на води – каже Гузина. – Чамац је изузетан за вожњу, није одвише брз, јер и није сврха да се такмичимо и брзо пловимо, него да лагано крстаримо Тисом у Сенти и околини. Једноставно, то је чамац за уживање, а Тиса је тако једна дивна река. Пловио сам на Дунаву и на Сави, свугде, али мислим да је Тиса јединствена и непоновљива река која је стварно за све угођаје. Додуше, брана која је подигнута код Бечеја успорила је њен ток и ћуди, па је узводно мало и забарила, међутим, остала је изузетно мирна и тиха. Место на коме се одиста може уживати, а чамац сам пре свега направио себи за уживање. Волим друштво и друштво воли мене, па када је прилика заједно уживамо, јер садржај је као у викендици, има места да се преспава, охлади пиће, испече роштиљ. Пензионер сам већ десетак година и мислим да је права ствар када се отиснем на реку као капетан овог бродића, када се посветим реци, мало и окушам риболовачку срећу. Разлика између уживања у викендице и бродића на води је велика, јер сте викендицом везани за једно место, а чамцем крстарите и привежете се где хоћете и мислим да је то право уживање за пензионера, у лаганом и мирном ритму.

Шефа Великог оркестра РТ Војводине Мићу Јанковића затекли смо у дружини на чамцу, како развлачи хармонику.

- Када сте на води и када сте на броду, ништа не може бити лепше на овој врућини, од доброг друштва и добре забаве. Онако, како ми знамо у нашем жаргону шеретски да кажемо, када смо на средни Тисе, кад се развуче хармоника, десна рука је у Бачкој, а лева је у Банату. То је једна добра симбиоза и комбиниција за дружење људи са обе обале –  казује Мића Јанковић. 

Професору др Асену Џолеву, Македонцу, који је у Новом Саду дуже од пола века, чини се да због тога већ размишља војвођански, да је попримио све оно што је лепо на овом поднебљу, али носи животне манире из средине из које је некад пошао.

- Почео сам да радим 1971. године, а од пре неколико година сам званично у пензији; Тису сам упознао захваљујући мом великом пријатељу др Срби Петрову, који је усадио у мене љубав према Банату и овој, можда и најлепшој нашој реци, која је по много чему аутентична. Много пута сам боравио на Тиси и заиста уживам, а морам рећи да је богатство дружити се поводом мог 70. рођендана са пријатељима на овој малој лађи – одушевљен је професор др Асен Џолев.

Његова супруга Љупка Џолева, родом Новосађанка, од мајке Сремице И оца Херцеговца, па вели да је типична војвођанска и југословенска мешавина.

- Срем волим јако, али поред све те моје љубави према Срему, заволела сам Тису. Мада сам одрасла поред Дунава, морам да признам да ми је Тиса много дража зато што је питомија, зато што ми се чини да је чистија и што је на њој атмосфера приснија – признаје госпођа Љупка Џолева.  

 М. Митровић