Kako je nastala čuvena pesma „Čamac na Tisi”

Čari Panonske princeze osete svi koji dođu na njene obale, a tek kada sednu u čamce pa prokrstare između bačke i banatske obale, prava je uživancija, naročito ovih tropskih letnjih dana.

Na toku Tise kroz Srbiju, od granice s Mađarskom kod Martonoša pa do ušća u Dunav, značajne varoši i mesta koje se na njene obale naslanjaju su Kanjiža, Novi Kneževac, Sanad, Senta, Ada, Mol, Bečej, Novi Bečej, Titel... Tisu je u pesmama najupečatljivije opevao Stevan Raičković, koji je u Senti provodio dečačke dane, dok su mu roditelji tu učiteljevali, ima je i u stihovima i prozi Tanje Kragujević i drugih poeta i književnika, ali „Čamac na Tisi“ Darka Kraljića, kompozitora koji je rodom iz Zagreba, a preminuo pre dve decenije u Beogradu, pravi je hit koji je proslavio Tisu na ovim prostorima.    

Na brodiću Voje Guzine iz Sente, kojim on u društvu prijatelja zna često da krstari Tisom, na talasima Panonske princeze u Kanjiži, Sanadac koji već skoro četiri decenije obitava i radi u Novom Sadu dr Srba Petrov Sanada, priseća se da je u vreme njegovih gimnazijskih dana kompozitor Kraljić boravio u Senti. Kraljić se smatra pionirom jugoslovenske zabavne muzike, komponovao je mnogo popularnih pesama, kao što je recimo “Zvižduk u osam”, “Somborske ruže”, “Devojko mala” i druge, a hit “Čamac na Tisi” za srce je prirastao ne samo žiteljima Potisja.

- Pesma je nastala šezdesetih godina prošlog veka, kada je Darko Kraljić boravio u Senti. Tu se zadesio kada je na molbu iz Budimpešte trebao da napiše pesmu koja asocira na yez, ali u to vreme yez u Mađarskoj nije baš bilo preporučljivo slušati. Dok je sedeo na senćanskom keju na obali Tise, rekom je naišao drveni čamac, kakav se u to vreme najčešće mogao videti, a u njemu su bili mladić koji, dok je veslao, pevušio je nešto svojoj devojci. To je odmah inspirisalo Kraljića, uzeo je olovku i papir, pa je tako nastala čuvena pesma “Čamac na Tisi” – ispričao je Petrov.

Iako živi u Novom Sadu, dr Srba Petrov veli da su on i njegovi prijatelji Slobodan Nadrljanski i ostali, ostali deca Tise.

- Mi smo kao deca, svi iz naše generacije leta uglavnom provodili na Tisi, jer nije bilo para da se ide na more. Svi smo proplivali na Tisi, ne znamo ni kako, ni kada, valjda nam je to nekako urođeno. Jednostavno smo proplivali. Tisa je za nas sinonim detinjstva, života i radosti, ne ovakva kakva je sada, nego dok je leti bila mnogo manja, bistrija i čistija. Nije se mogao zamisliti dan bez boravka na reci u toku letnjeg raspusta, a sada se na brodiću druga Voje okupimo, pa se družimo raznim povodima. Nekada je to vezano za uspeha u konjarstvu, koje je moj hobi, jer u Sanadu imam štalu u kojoj držim kasače, pa smo tu kada se osvoji nagrada na trkama, a najvažnije je da ta druženja dugo traju – uverava Petrov.

Srem na prvom mestu



Sa sremačke strane rekom Tisom voli da zaplovi i dr Paja Jeremić iz Čerevića, ali on objašnjava da se nalazi u procepu između Srema, Bačke i Banata.

- Na Tisi, između Banata i Bačke, lepo se osećam, zahvaljujući doktoru Petrovu koji me vrlo često poziva na druženja, a i zahvaljujući profesoru Džolevu koji priredio ovo druženje. Ne mogu da izostavim Bačku, ni Srem, sve ima svoju lepotu. Subjektivan sam i Srem stavljam na prvo mesto, ali jako lepih mesta ima i u Banatu. Na Tisi je fantastično, jer u odnosu na Dunav postoji neki poseban mir, koji je možda veći, a postoji i neki osećaj kao da se vrtaim više decenija unazad, u doba neke mladosti, kada su bila neka mirnija vremena. Dunav jeste moćniji, Tisa je mirnija, ali obe reke imaju lepotu kojom nas sve zaokupljaju – utisak je dr Paje Jeremića.

Kada je dolazio sa drugarom sa sremačke strane dr Pajom Jeremićem iz Čerevića na ovo druženje i krstarenje Tisom, Petrov veli da mu se nekako učinilo da su drveće i sve ostalo na banatskoj obali zelenije i lepše nego na bačkoj obali. Svakom je svoja obala najmilija i najlepša, zbog čega uvek ima anegdota za pripovedanje i među Banaćanima i Bačvanima.

- Bačvani obično kažu da im je iz Banata najlepše samo sunce kada ujutro izgreje, a ja mislim da nije tako, da smo mi Banaćani po nekom zadatku otišli da unapređujemo Bačku i Novi Sad, u kome sada živim i radim – veli Petrov.

Senćanin Voja Guzina ispričao je da je pre 14 godina prodao vikendicu i napravio čamac sa kabinom, dug devet i širok tri metra.

- To je sada moja vikendica na vodi – kaže Guzina. – Čamac je izuzetan za vožnju, nije odviše brz, jer i nije svrha da se takmičimo i brzo plovimo, nego da lagano krstarimo Tisom u Senti i okolini. Jednostavno, to je čamac za uživanje, a Tisa je tako jedna divna reka. Plovio sam na Dunavu i na Savi, svugde, ali mislim da je Tisa jedinstvena i neponovljiva reka koja je stvarno za sve ugođaje. Doduše, brana koja je podignuta kod Bečeja usporila je njen tok i ćudi, pa je uzvodno malo i zabarila, međutim, ostala je izuzetno mirna i tiha. Mesto na kome se odista može uživati, a čamac sam pre svega napravio sebi za uživanje. Volim društvo i društvo voli mene, pa kada je prilika zajedno uživamo, jer sadržaj je kao u vikendici, ima mesta da se prespava, ohladi piće, ispeče roštilj. Penzioner sam već desetak godina i mislim da je prava stvar kada se otisnem na reku kao kapetan ovog brodića, kada se posvetim reci, malo i okušam ribolovačku sreću. Razlika između uživanja u vikendice i brodića na vodi je velika, jer ste vikendicom vezani za jedno mesto, a čamcem krstarite i privežete se gde hoćete i mislim da je to pravo uživanje za penzionera, u laganom i mirnom ritmu.

Šefa Velikog orkestra RT Vojvodine Miću Jankovića zatekli smo u družini na čamcu, kako razvlači harmoniku.

- Kada ste na vodi i kada ste na brodu, ništa ne može biti lepše na ovoj vrućini, od dobrog društva i dobre zabave. Onako, kako mi znamo u našem žargonu šeretski da kažemo, kada smo na sredni Tise, kad se razvuče harmonika, desna ruka je u Bačkoj, a leva je u Banatu. To je jedna dobra simbioza i kombinicija za druženje ljudi sa obe obale –  kazuje Mića Janković. 

Profesoru dr Asenu Džolevu, Makedoncu, koji je u Novom Sadu duže od pola veka, čini se da zbog toga već razmišlja vojvođanski, da je poprimio sve ono što je lepo na ovom podneblju, ali nosi životne manire iz sredine iz koje je nekad pošao.

- Počeo sam da radim 1971. godine, a od pre nekoliko godina sam zvanično u penziji; Tisu sam upoznao zahvaljujući mom velikom prijatelju dr Srbi Petrovu, koji je usadio u mene ljubav prema Banatu i ovoj, možda i najlepšoj našoj reci, koja je po mnogo čemu autentična. Mnogo puta sam boravio na Tisi i zaista uživam, a moram reći da je bogatstvo družiti se povodom mog 70. rođendana sa prijateljima na ovoj maloj lađi – oduševljen je profesor dr Asen Džolev.

Njegova supruga Ljupka Džoleva, rodom Novosađanka, od majke Sremice I oca Hercegovca, pa veli da je tipična vojvođanska i jugoslovenska mešavina.

- Srem volim jako, ali pored sve te moje ljubavi prema Sremu, zavolela sam Tisu. Mada sam odrasla pored Dunava, moram da priznam da mi je Tisa mnogo draža zato što je pitomija, zato što mi se čini da je čistija i što je na njoj atmosfera prisnija – priznaje gospođa Ljupka Džoleva.  

 M. Mitrović