Изложени радови вештих руку корисника Изиде

Тамо су се минулог викенда могле видети ствари које су направили и корисници „Изиде”, сада већ наши другари - Валентина, Викторија, Маја, Мики, Анте и други, а изложили су радове од грнчарије, старе везове, извезене јастуке, медењаке и друге рукотворине.

Председница „Изиде” Јулијана Пап каже да су долазили стручњаци из Суботице како би држали часове грнчарије пред изложбу. Гизела Копаз је обучавала децу и каже да су уживали у томе, што је и најважније.

"Не могу рећи да су научили, али трудили су се током шест часова", каже медицинска сестра  Гизела Копаз, која се грнчаријом бави већ десет година и води одељење за грнчарију у Фолклорном центру војвођанских Мађара у Суботици.

Она каже да никог није раније познавала, а већ трећи дан су ме сви спремно чекали, као да се одувек знамо.

"Мислим да сам више добила него што сам дала, јако су захвални и слатки и најважније је да желе да раде", каже Гизела.

Предмети које су корисници „Изиде” направили могу бити само експонати на изложби, немају употребну вредност за продају јер удружење нема грнчарску пећ.

"Имали смо недавно такмичење у рецитовању, а на оваквим изложбама показујемо колико су чланови нашег удружења овладали фином моториком кад је реч о изради ручних радова", каже Јулијана Пап.

Управо због тога су и писали пројекат везан само за ручне радове фондацији „Секереш Ласло” из Мађарске, која је донирала да по шести пут организују изложбу и сусрет удружења за лица са посебним потребама, ивалидитетом и интелектуалним потешкоћама.

" Ово је изложба за све наше пријатеље са којима имамо сарадњу и са којима смо везани током године ", каже Јулијана. Она напомиње да је то једна велика акција да покажу да особе са инвалидитетом или са интелектуалним потешкоћама имају велико богатство које су приказали кроз ручне радове, али истакли сарадњу са другим организацијама.

Уприличена је и приредба, током које је Маја свирала синтисајзер, а други се представили рецитацијом и музиком. Наставница Станислава Мировић, која овде ради три месеца каже да је њена улога двострука. Осим едукације, реедукације, подучавања, она утиче на стицање вештина, знања, ставова и навика код деце са посебним потребама. Она напомиње да посматра Удружење као веома жив организам, који не би могао да функционише без подршке стручног тима.

Јулијана додаје, пошто је и сама родитељ, да лаици не умеју увек да се поставе на прави начин кад су ова деца у питању, и управо ту ускачу стручњаци, односно наставница, психолог и радник које је Општина Мали Иђош запослила, како би се старали о деци и другим члановима Удружења „Изида”. Станислава напомиње да јој је драго да је локална самоуправа препознала потребу за запошљавањем стручног особља које је неопходно „Изиди”, и ради на унапређењу квалитета пружања услуга корисницима и помаже им да постану активни учесници на пољу друштвено ангажованог живота.

"Наше циљеве и визију не би могли да остваримо без помоћи заједнице, родитеља, волонтера, локалне управе, сарадника и свих људи добре воље који нам помажу у нашем раду", каже Станислава Мировић.

Потребна грнчарска пећ

" Мало смо разочарани јер нисмо добили средства за грнчарску пећ, за коју смо аплицирали на конкурсу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ", каже Јулијана Пап.

Она додаје да им је неопходна пећ која може да пече на хиљаду степени, како њихови радови не би служили само за украс, већ би могли да се продају током наредних манифестација.

Маша Стакић

Фото: Јелена Ивановић

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)