Изложба о Банатској војној граници у Народном музеју Зрењанин
ЗРЕЊАНИН: Изложба под називом „Живот у Банатској војној граници”, чији је аутор Иван Радић из Друштва за неговање традиције Банатске војне границе, биће отворена у Салону Народног музеја Зрењанин, у петак у 19 часова.
Војна крајина је, као погранични војно-одбрамбени систем, вековима имала значајну улогу у одбрани Хабзбуршке монархије од Османског царства. Временом је мењала своје територијалне оквире, а посебно су биле значајне реформе спроведене средином 18. века, када је почело организовање и Банатске војне границе.
У периоду од 1764. до 1774. године, царица Марија Терезија је дуж Тисе и Дунава образовала Банатску војну границу, организовану у три пука: Српско-банатски, Немачко-банатски и Влашко-банатски пук. Дворски ратни савет донео је 1774. године одлуку да се Влашки батаљон споји са Илирском региментом, те је та нова регимента названа Влашко-илирска регимента.
Почетком 19. века кордон банатских регименти протезао се 67 миља Дунавом, од Панчева до Оршаве. Око 1820. године почела је нова реорганизација Банатске границе. Тада су формиране две одељенске бригаде - у Панчеву и Карансебешу. Панчевачкој бригади је био подређен комунитет Панчево и Немачко-банатска регимента, а бригади у Карансебешу комунитет Бела Црква и Влашко-илирска регимента. Касније, 1838. године, од граничних делова обеју регименти створен је Илирско-банатски батаљон са седиштем у Белој Цркви. Тај батаљон је 1845. прерастао у регименту под називом Илирско-банатска граничарска регимента. Тада је и Влашко-илирска регимента променила назив у Влашко-банатску регименту, чија је територија излазила изван оквира данашњег нашег Баната. Данашња села у средњем Банату Орловат, Томашевац и Ботош била су део Банатске војне границе током њеног једновековног трајања.
Изложба која ће бити отворена у Народном музеју Зрењанину по много чему је несвакидашња. У првом делу су приказана историјска дешавања пре и око самог Пожаревачког мира. Део о развоју предела и насеља представљен је преко приказа Првог војног, тајног премера чији је аутор професор др Млађен Јовановић. Еволуција становања и изгледа кућа објашњена је помоћу макета и тлоцрта од најједноставнијих привремених станишта до Јозефинске куће са краја 18. века. Пловидба Дунавом током колонизације Баната и у време рата 1716–1718. године, као и пловидба Шајкашке флотиле, приказана је и у макетама бродова које је начинио бродомоделар Златко Пајић.
Утицај народног одела српског становништва на развој униформе граничара Банатске војне границе приказује се кроз реконструкцију униформи 18. века које је у сарадњи са костимографима урадила професорка Маја Студен са Факултета примењених уметности на одсеку Костим. Студенти треће године наведеног факултета су 2018. године приказали своја ликовна промишљања на тему реконструкције одевних форми – униформе Банатске војне границе које су израђене на малим и великим форматима.
Сви експонати су репродукције и реконструкције оригинала бројних институција које су несебично изашле у сусрет, препознале и подржале ову идеју. Ова изложба наставиће да живи као део сталне поставке Музеја Банатске војне границе, чије је оснивање и организовање планирано до краја 2024. године.
Ж. Балабан