(ФОТО) ШКОЛСКИ ОРКЕСТРИ ИЗ ДЕЛИБЛАТА И МРАМОРКА СВАКЕ ГОДИНЕ ЗАСЕНЕ СВЕ ОСТАЛЕ Чаролија какве нема у виртуелном свету

Ништа ту не би било толико необично да обе групе не бриљирају на свим такмичењима на којима се појаве, чак до те мере да су и на недавно одржаној Републичкој смори оркестара основних школа у Сремским Карловцима добиле максималних 100 бодова, освојивши све симпатије и публике и жирија. Са њима прво место је делила и београдска школа „Др Арчибалд Рајс”, али је титула лауреата припала музичарима из Мраморка.

– Нашој деци све награде јако значе, јер их мотивишу да буду слушани и да неко примети њихова постигнућа – каже за „Дневник” Виолета Помар, која је од Савеза балетских и музичких педагога Србије добила годишњу награду за постигнућа. – Репертоар нам је шаролик. Обавезно имамо класичну музику, док је један део намењен забавној, али и народној интернационалној музици. Ове године смо мало искочили из шаблона, па су Делиблаћани свирали филмске теме „Џејмса Бонда”, „Седморице величанствених” и „Пирата с Кариба”, док су Мраморчани имали фантастично извођење „Руских игара” Чајковског, увертире „Орфеја у подземљу” и песму „Bella Циао” са солисткињом Катарином Модошан.

Свако дете које има ритма и воље, и ученик је од петог до осмог разреда, може да се прикључи школском оркестру и доживи све лепоте које музика, нарочито квалитетна, носи са собом.

– Оно што је најважније од свега јесте да им је свирање освежење јер тако доживљавају праве емоције којих нема у виртуелном свету на који су највише усмерени. Уживо сте у групи људи, заједно нешто радите и где ћете осетити већу емоцију него уз музику. То је оно што их највише покреће – наглашава наша саговорница, истичући да су и Делиблато и Мраморак мале средине у којима се деца аматерски баве музиком, због чега је сваки њихов успех далеко вреднији.

Када је реч о оркестру у мраморачкој осмолетки, он је оформљен пре две деценије, четири године након што је професорка Виолета почела у њој да предаје музичко, а кад је пре десет кренула да ради и у свом родном селу – Делиблату, убрзо је и тамо покренула исту причу.

Кад им нешто зафали од инструмената, а успеју да обезбеде новац, онда су сајтови са половним стварима прва адреса на којој потраже оно што им треба. Међутим, оно што им је најнеопходније, као и свим мештанима Делиблата, о чему смо већ писали, јесте адекватан простор у ком би наступали, а који им је на дохват руке, али већ годинама неупотребљив.

– Када наступамо унутра, то обично буде у холу школе, али то није довољно велик простор. Наш оркестар је само један разлог више да се биоскопска сала у Дому културе среди, јер то нам тренутно највише фали – истиче професорка и диригенткиња, напомињући да су често приморани да отказују наступе на отвореном, јер због високих температура или кише, није безбедно ни за децу ни за електронику коју користе.

– Желела сам да и моја деце осете ту чаролију – вели Помарова.

– У питању су мешовити оркестри, а кренули смо од штапа и канапа, од онога што смо затекли у школи. Кад су моји директори видели да имам дара за тако нешто, они су то и стимулисали и полако почели да опремају оркестре новим инструментима. Тренутно преовлађују удараљке, али имамо и синтисајзер, виолончело, контрабас, клавир, хармоника нам је душа оркестра, а следеће године ће нам се прикључити и виолина.

И ма колико се чинило да је Виолета Помар својеврсни маг, што нико ни не оспорава, ипак има мало и до тога каква су јој деца у ком тренутку на располагању.

– Не могу сваке године да очекујем исто од ђака, једноставно то зависи од тога каква је генерација, које инструменте могу да свирају... Али, оно што је најбитније јесте да су у оркестру сви једнаки, нема везе да ли неко у школи има све петице или двојке, кад свирају и наступају сви су једнако успешни – закључује наша саговорница која је и сама заслужила далеко већа признања и озбиљније подстицаје за свој волонтерски рад који нашу децу чини бољим и квалитетнијим људима.

Л. Радловачки

Фото: Л. Радловачки, приватна архива