(FOTO) ŠKOLSKI ORKESTRI IZ DELIBLATA I MRAMORKA SVAKE GODINE ZASENE SVE OSTALE Čarolija kakve nema u virtuelnom svetu

Ništa tu ne bi bilo toliko neobično da obe grupe ne briljiraju na svim takmičenjima na kojima se pojave, čak do te mere da su i na nedavno održanoj Republičkoj smori orkestara osnovnih škola u Sremskim Karlovcima dobile maksimalnih 100 bodova, osvojivši sve simpatije i publike i žirija. Sa njima prvo mesto je delila i beogradska škola „Dr Arčibald Rajs”, ali je titula laureata pripala muzičarima iz Mramorka.

– Našoj deci sve nagrade jako znače, jer ih motivišu da budu slušani i da neko primeti njihova postignuća – kaže za „Dnevnik” Violeta Pomar, koja je od Saveza baletskih i muzičkih pedagoga Srbije dobila godišnju nagradu za postignuća. – Repertoar nam je šarolik. Obavezno imamo klasičnu muziku, dok je jedan deo namenjen zabavnoj, ali i narodnoj internacionalnoj muzici. Ove godine smo malo iskočili iz šablona, pa su Deliblaćani svirali filmske teme „Džejmsa Bonda”, „Sedmorice veličanstvenih” i „Pirata s Kariba”, dok su Mramorčani imali fantastično izvođenje „Ruskih igara” Čajkovskog, uvertire „Orfeja u podzemlju” i pesmu „Bella Ciao” sa solistkinjom Katarinom Modošan.

Svako dete koje ima ritma i volje, i učenik je od petog do osmog razreda, može da se priključi školskom orkestru i doživi sve lepote koje muzika, naročito kvalitetna, nosi sa sobom.

– Ono što je najvažnije od svega jeste da im je sviranje osveženje jer tako doživljavaju prave emocije kojih nema u virtuelnom svetu na koji su najviše usmereni. Uživo ste u grupi ljudi, zajedno nešto radite i gde ćete osetiti veću emociju nego uz muziku. To je ono što ih najviše pokreće – naglašava naša sagovornica, ističući da su i Deliblato i Mramorak male sredine u kojima se deca amaterski bave muzikom, zbog čega je svaki njihov uspeh daleko vredniji.

Kada je reč o orkestru u mramoračkoj osmoletki, on je oformljen pre dve decenije, četiri godine nakon što je profesorka Violeta počela u njoj da predaje muzičko, a kad je pre deset krenula da radi i u svom rodnom selu – Deliblatu, ubrzo je i tamo pokrenula istu priču.

Kad im nešto zafali od instrumenata, a uspeju da obezbede novac, onda su sajtovi sa polovnim stvarima prva adresa na kojoj potraže ono što im treba. Međutim, ono što im je najneophodnije, kao i svim meštanima Deliblata, o čemu smo već pisali, jeste adekvatan prostor u kom bi nastupali, a koji im je na dohvat ruke, ali već godinama neupotrebljiv.

– Kada nastupamo unutra, to obično bude u holu škole, ali to nije dovoljno velik prostor. Naš orkestar je samo jedan razlog više da se bioskopska sala u Domu kulture sredi, jer to nam trenutno najviše fali – ističe profesorka i dirigentkinja, napominjući da su često primorani da otkazuju nastupe na otvorenom, jer zbog visokih temperatura ili kiše, nije bezbedno ni za decu ni za elektroniku koju koriste.

– Želela sam da i moja dece osete tu čaroliju – veli Pomarova.

– U pitanju su mešoviti orkestri, a krenuli smo od štapa i kanapa, od onoga što smo zatekli u školi. Kad su moji direktori videli da imam dara za tako nešto, oni su to i stimulisali i polako počeli da opremaju orkestre novim instrumentima. Trenutno preovlađuju udaraljke, ali imamo i sintisajzer, violončelo, kontrabas, klavir, harmonika nam je duša orkestra, a sledeće godine će nam se priključiti i violina.

I ma koliko se činilo da je Violeta Pomar svojevrsni mag, što niko ni ne osporava, ipak ima malo i do toga kakva su joj deca u kom trenutku na raspolaganju.

– Ne mogu svake godine da očekujem isto od đaka, jednostavno to zavisi od toga kakva je generacija, koje instrumente mogu da sviraju... Ali, ono što je najbitnije jeste da su u orkestru svi jednaki, nema veze da li neko u školi ima sve petice ili dvojke, kad sviraju i nastupaju svi su jednako uspešni – zaključuje naša sagovornica koja je i sama zaslužila daleko veća priznanja i ozbiljnije podsticaje za svoj volonterski rad koji našu decu čini boljim i kvalitetnijim ljudima.

L. Radlovački

Foto: L. Radlovački, privatna arhiva