Две књиге о добровољачком селу на северу Баната

 У присуству мештана и гостију представљене су књиге „Подлокањ 1921 – 2016” Душана Дејанца из Кикинде и „Песме добровољачког сина” Николе Мишчевића (1909-1983) из Подлокања.

Свечани програм почео је полагањем венца на споменик Михајлу Пупину, где је о беседу о српским добровољцима у Првом светском рату одржао историчар и публициста помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине др Милан Мицић.

Село Подлокањ су основали солунски добровољци, а Мицић је пред спомеником Михајлу Пупину подсетио да је српски научник светског гласа који је славу стекао у Америци, допринео да ови крајеви уђу у састав Краљевине СХС, односно Југославије, и који је имао активну улогу у прикупљању добровољаца за српску војску у САД.

"Наши преци који су дошли из Америке и Русије су изградили ово село, као што су изградили и друге колоније у Бачкој, Банату, Срему, Барањи и Славонији. То су били људи који су формирањем Подлокања и других колонија постали наши родоначелници у овој равници, наш корен и почетак",  рекао је Мицић, указујући да су они показали не само велики патриотизам, него и животну виталност, задржали основне моралне принципе, јер су то били људи који су показали чврстину, знали су да преживе и у сваком погледу то су људи који јесу наши хероји и који треба да буду узори.

У Музеју наивних икона, савременог уметничког стваралаштва и грнчарије Миливоја Бате Клепића наступила је мушка певачка група КУД „Извор” из Накова, извођењем изворних крајишких песама, а представљање књига је уприличено у згради Основне школе у Подлокању.

Аутор књиге „Подлокањ 1921-2016” Душан Дејанац је испричао да је у Подлокањ долазио као дечак, јер су у овом селу била насељена два очева стрица и један број комшија из Дрвара, као и да је о Подлокању слушао доста прича од Милета Клепића, Драге Батинице и Рајка Мишчевића, о подвизима добровољаца да на банатској ледини подигну кров над главом, што га је подстакло да сакупи грађу за књигу. Др Милан Мицић је констатовао да књига не приказује само живот села Подлокањ него животну стварност села, за шта је Дејанац као предан и педантан истраживач сакупио вредну грађу са обиљем података, мозаик свега онога што чини Подлокањ од насељавања до данас.

Књижевни критичар Марија Танацков из Кикинде је указала на досадашње стваралаштво Дејанца и да је објавио до сада 17 књига, а представила је и књигу Николе Мишчевића „Песме добровољачког сина”.

Миле Клепић је изразио задовољство објављеним књигама о селу, подсетивши на најзначајније личности Подлокања, а учесницима се обратио и др Милан Шево председник МЗ Чалерево и члан Управног одбора  Завичајног удружења Петровчана у Новом Саду, са жељом да се мештани Подлокања укључе у рад ЗУ Петровчана, јер су већини завичајни корени исти, па је инцирао тешњу сарадњу.

Песме добровољачког сина

Прикупљајући грађу за књигу о Подлокању, Душан Дејанац дошао је до песмарице „Смрт витешког краља Алекандра Првог Ујединитеља” коју је трговац и самоуки песник Никола Никица Мишчевић из Подлокања објавио 1937. године у Сеђаковој штампарији у Кикинди. Уз епске песме у десетерцу, објављене у тој песмарици, објављене су песме Николе Мишчевића из периода после Другог светског рата које је 1976. године од свог деде забележио Мирко Мишчевић, звани Херој, који сада живи у Новом Кнежевцу.

У међувремену је забележено још неколико његових песама за које се знало у фамилији и Подлокању, па је на иницијативу Николиног најмлађег брата Рајка Мишчевића и његове кћерке Зорице Мишчевић Рашковић објављена збирка „Песме добровољачког сина” Николе Мишчевића, која у стиховима представља својеврсно сведочарнство о животу села.

М. Митровић