„Дневник” у селу необичног назива: Клек

Наши људи су највише везани за град, па ако се Зрењанин развије, онда смо и ми победили, каже председник Савета Месне заједнице Клек Горан Марковић.

Како додаје, село живи и имају перспективу, као и комплетну инфраструктуру и услови живота су на нивоу.

Ипак је ово средина где су људи тимски играчи и влада колективни дух, вели Марковић.

Упркос масовном одласку младих у веће градове, примећен је пораст броја деце јер у Клеку од прошле године постоји вртић, а већ је потребно још простора за малишане који треба да иду у јаслице.

Иако Клек није нарочито удаљен од Зрењанина, ипак је довољно далек од те градске гужве, те и идеалан за уживање. Ранко Поповац има кућу и воћњак у Клеку, а као активни ловац са својим другаром Бадијем, не долази само викендом већ и радним данима.

Што се мене тиче, направио сам себи да уживам, каже Ранко, док Бади нестрпљиво чека у плитком Бегеју да му најбољи пријатељ поново баци штап у воду.

Променио се Клек, али знате како, свако време има нешто своје, младост има своје захтеве. Кад сам ја био млађи, Клек је сав био у спорту и сви су се тиме бавили, вели Ранко.

Спортски дух ни данас не јењава код нашег саговорника, али га најчешће изражава кроз лов на фазане, патке, гуске, зечеве...

Имамо све за основне услове живота, наглашава Марковић.

Пре две године, додаје, су увели приградски бус и постоји економска оправданост те линије јер су баш много везани за Зрењанин, али зато ни не може да им опстане неки кафић, дискотека, неки догађај...

О томе колико су Клечани уједињени доказује и постојање самодоприноса, због чега се у том месту константно нешто ради и гради. Тако су у току (још увек) радови на цркви која функционише али није завршена, изграђује се нов простор за пијацу, дечје игралиште, а реконструише се и шлајз на Бегеју.

Већ 40 година имамо самодопринос и изгласали смо га за до 2026. године. То нам је велика помоћ у функционисању села, каже наш саговорник.

За петака Матију Кошутића (11), Клек је идеално место за дружење и живот! Иако није нарочито одушевљен новом школском годином, каже да нови предмети нису толико тешки, али да су зато сви другари баш добри.

Волео би да останем у Клеку, али не зна шта бих да будем кад одрастем, још размишљам, искрен је млади Клечанин, ког највише радује изградња новог дечјег игралишта у близини Школе.

Овде је, додаје, доста лепо за играње, цео овај центра и све то.

Никад нам није досадно, а често бициклима идемо и до Бегеја, вели Матија.

Према његовим речима, Град Зрењанин даје одређену своту новца за  клубове, одржава уличну расвету, јавни превоз, учествује у финансирању изградње цркве, плаћа секретара Месне заједнице, као и комуналне раднике, а помаже и манифестацију Дани Клека.

Канализација је при самом крају и биће комплетно завршена за годину дана, гас фали у уличицама које су накнадно продужене, улице су све асфалтиране и чекају на реконструкцију, док је у плану и мењање азбестних водоводних цеви у старом делу села.

Имамо и индустирјску зону где је некад била стара циглана.  Урадили смо гасовод и канализацију, а остала је још трафо станица, каже председник Савета, додајући да већ има неких најава око доласка неких инвеститора.

Имају, напомиње, у плану да се уради још 40 станова за расељена лица, али немају толико простора, па ће се радити 30 станова на три спрата.

Настанак Клека везује се за 1765. годину, када је Марија Терезија на том подручју населила бечку администрацију, па румунске сточаре. Нешто касније досељавају се и Срби, али убрзо потом бивају пребачени на Војну границу.

Порекло имена није познато, али потиче из немачког језика као и назив „Бегафо” који је у једном периоду био актуелан назив.

Од средине прошлог века у Клеку се насељавају Срби из Херцеговине, Босне и Хрватске.

Иначе смо, својевремено, уз помоћ разних европских фондација изградили насеље за 53 избегле породице, вели наш саговорник.

А док се не отвори неки погон који би запошљавао Клечане, за сада одлазе у Зрењанин на посао, раде у локалној задрузи која запошљава око 70 радника или се, мање њих, баве пољопривредом од чега је воћарство у експанзији. Још кад Бегеј поново постане плован очекује се побољшање у економском смислу.

И ова бициклистичка стаза нам је већ атракција и Клечани је користе. То су савремени трендови живота, људи се окрећу рекреацији, а добро је што стаза иде уз реку, ту нема гужве и саобраћаја, наводи Марковић, свестан да је то један од начина да се Клек нађе и на туристичкој мапи.

Леа Радловачки