„Dnevnik” u selu neobičnog naziva: Klek

Naši ljudi su najviše vezani za grad, pa ako se Zrenjanin razvije, onda smo i mi pobedili, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Klek Goran Marković.

Kako dodaje, selo živi i imaju perspektivu, kao i kompletnu infrastrukturu i uslovi života su na nivou.

Ipak je ovo sredina gde su ljudi timski igrači i vlada kolektivni duh, veli Marković.

Uprkos masovnom odlasku mladih u veće gradove, primećen je porast broja dece jer u Kleku od prošle godine postoji vrtić, a već je potrebno još prostora za mališane koji treba da idu u jaslice.

Iako Klek nije naročito udaljen od Zrenjanina, ipak je dovoljno dalek od te gradske gužve, te i idealan za uživanje. Ranko Popovac ima kuću i voćnjak u Kleku, a kao aktivni lovac sa svojim drugarom Badijem, ne dolazi samo vikendom već i radnim danima.

Što se mene tiče, napravio sam sebi da uživam, kaže Ranko, dok Badi nestrpljivo čeka u plitkom Begeju da mu najbolji prijatelj ponovo baci štap u vodu.

Promenio se Klek, ali znate kako, svako vreme ima nešto svoje, mladost ima svoje zahteve. Kad sam ja bio mlađi, Klek je sav bio u sportu i svi su se time bavili, veli Ranko.

Sportski duh ni danas ne jenjava kod našeg sagovornika, ali ga najčešće izražava kroz lov na fazane, patke, guske, zečeve...

Imamo sve za osnovne uslove života, naglašava Marković.

Pre dve godine, dodaje, su uveli prigradski bus i postoji ekonomska opravdanost te linije jer su baš mnogo vezani za Zrenjanin, ali zato ni ne može da im opstane neki kafić, diskoteka, neki događaj...

O tome koliko su Klečani ujedinjeni dokazuje i postojanje samodoprinosa, zbog čega se u tom mestu konstantno nešto radi i gradi. Tako su u toku (još uvek) radovi na crkvi koja funkcioniše ali nije završena, izgrađuje se nov prostor za pijacu, dečje igralište, a rekonstruiše se i šlajz na Begeju.

Već 40 godina imamo samodoprinos i izglasali smo ga za do 2026. godine. To nam je velika pomoć u funkcionisanju sela, kaže naš sagovornik.

Za petaka Matiju Košutića (11), Klek je idealno mesto za druženje i život! Iako nije naročito oduševljen novom školskom godinom, kaže da novi predmeti nisu toliko teški, ali da su zato svi drugari baš dobri.

Voleo bi da ostanem u Kleku, ali ne zna šta bih da budem kad odrastem, još razmišljam, iskren je mladi Klečanin, kog najviše raduje izgradnja novog dečjeg igrališta u blizini Škole.

Ovde je, dodaje, dosta lepo za igranje, ceo ovaj centra i sve to.

Nikad nam nije dosadno, a često biciklima idemo i do Begeja, veli Matija.

Prema njegovim rečima, Grad Zrenjanin daje određenu svotu novca za  klubove, održava uličnu rasvetu, javni prevoz, učestvuje u finansiranju izgradnje crkve, plaća sekretara Mesne zajednice, kao i komunalne radnike, a pomaže i manifestaciju Dani Kleka.

Kanalizacija je pri samom kraju i biće kompletno završena za godinu dana, gas fali u uličicama koje su naknadno produžene, ulice su sve asfaltirane i čekaju na rekonstrukciju, dok je u planu i menjanje azbestnih vodovodnih cevi u starom delu sela.

Imamo i industirjsku zonu gde je nekad bila stara ciglana.  Uradili smo gasovod i kanalizaciju, a ostala je još trafo stanica, kaže predsednik Saveta, dodajući da već ima nekih najava oko dolaska nekih investitora.

Imaju, napominje, u planu da se uradi još 40 stanova za raseljena lica, ali nemaju toliko prostora, pa će se raditi 30 stanova na tri sprata.

Nastanak Kleka vezuje se za 1765. godinu, kada je Marija Terezija na tom području naselila bečku administraciju, pa rumunske stočare. Nešto kasnije doseljavaju se i Srbi, ali ubrzo potom bivaju prebačeni na Vojnu granicu.

Poreklo imena nije poznato, ali potiče iz nemačkog jezika kao i naziv „Begafo” koji je u jednom periodu bio aktuelan naziv.

Od sredine prošlog veka u Kleku se naseljavaju Srbi iz Hercegovine, Bosne i Hrvatske.

Inače smo, svojevremeno, uz pomoć raznih evropskih fondacija izgradili naselje za 53 izbegle porodice, veli naš sagovornik.

A dok se ne otvori neki pogon koji bi zapošljavao Klečane, za sada odlaze u Zrenjanin na posao, rade u lokalnoj zadruzi koja zapošljava oko 70 radnika ili se, manje njih, bave poljoprivredom od čega je voćarstvo u ekspanziji. Još kad Begej ponovo postane plovan očekuje se poboljšanje u ekonomskom smislu.

I ova biciklistička staza nam je već atrakcija i Klečani je koriste. To su savremeni trendovi života, ljudi se okreću rekreaciji, a dobro je što staza ide uz reku, tu nema gužve i saobraćaja, navodi Marković, svestan da je to jedan od načina da se Klek nađe i na turističkoj mapi.

Lea Radlovački