„ДНЕВНИК” НА НАЈВИШИМ ТАЧКАМА ВОЈВОДИНЕ: ЦРВЕНИ ЧОТ (539 МЕТАРА) Понос Срема под видео надзором

Додатна занимљивост је да је управо експедиција ПСВ била прва комплетно домаћа експедиција са ових простора која се 2005. године попела на највиши врх света – Монт Еверест.

Подаци које смо навели, довољан су разлог да „Дневник“ посети три највише тачке Војводине, а прва НА коју смо „попели“ је највиши врх Срема и Фрушке горе – Црвени чот, који са својих 539 метара извирује из самог срца ове војвођанске планине. 

Да би пришао баш тој, највишој тачки Фрушке горе, репортер „Дневника“ је морао да уђе у ограђени простор телекомуникационог торња „Црвени чот“, обезбеђен видео надзором, јер се управо усред тог дворишта налази, додуше необележен, и истоимени највиши врх Срема. На срећу, мањи црни пас, који се мотао по дворишту комплекса, није много марио за новинара. Али огромни торањ начичкан разним електронским уређајима, нажалост, уопште не доприноси доживљају избијања на сами врх Фрушке горе, напротив.

Заправо, најјачи утисак сунчаног фебруарског дана и посете највишој тачки Срема биле су висибабе, које су прекриле падине испод Црвеног чота искористивши једини период године када сунчева светлост кроз огољено грање допире до тла.  С обзиром на то да се на свега неколико стотина метара од Црвеног чота налази једна од фреквентнијих раскрсница фрушкогорских путева, комплетно је подручје око врха прилично прометно те је, упркос обиласку шумских путева у непосредној околини, било тешко, осим понеке птице, приметити и неку другу живуљку која обитава на Фрушкој гори.   

Али смо зато, поред висибаба и љубичица које су ове године мало окасниле, приметили и једну биљку која је често предмет спора између биолога, који се баве заштитом биља на Фрушкој гори, и цвећара који често долазе да је беру иако је под заштитом. Реч је вепровини, вишегодишњем зимзеленом грму, карактеристичних црвених бобица, који цвећари користе за украшавање букета и венаца... 

За селфије доступан Павласов чот

Често се у објавама планинара и шетача са Фрушке горе могу прочитати коментари о недоступности Црвеног чота као највишег врха, односно да  често шетачи ни не знају да су прошли поред њега. У данашње време, многи  би желели и да направе коју фотографију на највишем врху Фрушке горе, али као што рекосмо то је немогуће јер се налази унутар ограђеног комплекса телекомуникационог торња. Зато је за селфије доступан други највиши врх – Павласов чот (531м) који се налази пар стотина метара даље, одмах уз Гребенски пут, а који је обележен каменом пирамидом и постављеним мобилијаром.

Како год, упркос свим потенцијалним „отежавајућим околностима“ (почев од тога да је гаров могао бити и непријатељски расположен), „Дневник“ је ипак у своју планинарску књижицу уписао и печатирао највишу тачку Срема, а наредне седмице на реду је Банат, где ћемо морати да се попнемо још стотинак метара више...

Нико Перковић