Димњак Старе циглане усамљени сведок тителске прошлости

Димњак који као једини остатак старе швапске циглане, смештене на Брегу у непосредној близини речног оства на реци Тиси, доминира околином и изазива дивљење својом очуваношћу и висином.

До пре само неколико година могуће је било видети понешто остатака старе циглане као и базен за припрему глине, али сада тога више нема. Осим запуштене и неуређене околине препуне ситног растиња, остало је само нешто ископаних ровова одакле је неко вадио остатке цигли великог формата чији је квалитет видљив и данас.

Димњак делује чврсто и стамено. Штета је што се нико није досетио да га уврсти у туристичку понуду и дода му неке друге садржаје који би били привлачни за туристе. О старој циглани тешко је пронаћи неке ваљане и валидне податке, па смо се обратили Лазару Чурчићу, библиотекару, библиологу, историчару, вероватно најстаријем Титељанину који већ увелико троши своју деведесет четврту годину.

Он нам је рекао да ни у време његовог детињства та циглана није радила. Сећа се само да је власник био Шваба и да су постојале шине по којима су у вагонетима превожене цигле на обалу где су утовариване на дереглије и одвожене Тисом до купаца. Толико нам је популарни чика Лаза знао да каже о старој циглани, али био је вољан да нам прича о још много чему значајном за Тител и Шајкашку. То смо оставили за неку другу прилику да разговарамо без телефона, кад се врати из Новог Сада, по завршетку пандемије коронавируса.

Текст и фото: Стево Диклић