Део Новог Бечеја проглашен за културно-историјску целину

Почетком 2014. године Завод за заштиту споменика културе у Зрењанину завршио је израду предлога Одлуке за утврђивање амбијенталне целине старог центра Врањева за просторну културно-историјску целину.

Након вишемесечног истраживачког рада на валоризовању сваког појединачног објекта унутар целине, затим дефинисању граница Врањева, као и његове заштићене околине, одлука је почетком 2014. године послата у Републички завод за заштиту споменика културе у Београду, на даљу проверу и сагласност. Ових дана, коначно, уследила је и одлука Владе Србије да амбијентална целина „Стари центар Врањева” буде утврђена за културно добро.

Врањево се налази у северном делу Новог Бечеја, на левој обали Тисе. Ова вредна и значајна амбијентална целина поседује урбанистичке, архитектонско-стилске и културно-историјске вредности.

Врањево је у прошлости означавало центар културног и духовног живота Срба у северном Банату, у склопу Аустријске и Аустро-Угарске царевине у 18, 19. и почетком 20. века. С вредним градитељским наслеђем и историјом места који најважније догађаје бележи у саставу Великокикиндског диштрикта (1774-1876), пример је јасно дефинисаног географског и духовног простора једног народа и на најбољи начин сведочи о његовој потреби за очувањем националног, верског, политичког и културног идентитета.

Просторна културно – историјска целина „Стари центар Врањева“ обухвата улице Рајка Ракочевића, Јосифа Маринковића и Светозара Марковића.

Куће у главној улици - Јосифа Маринковића су приземне, подигнуте углавном током 19. века до Првог светског рата, са углавном очуваним аутентичним изгледом и парцелацијом.

У оквиру просторне културно-историјске целине појединачно су утврђени и неки објекти за непокретна културна добра, односно споменике културе од великог значаја, а то су Српска православна црква светог Јована Претече, стара општинска зграда и кућа Владимира Главаша.     

Ж. Балабан