НАРОДНИ МУЗЕЈ ЗРЕЊАНИН ЧУВА ПРЕДМЕТ ПОСЕБНЕ СИМБОЛИКЕ Ћилим „српска слобода”

Један овакав ћилим део је збирке Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин и до 30. марта може се видети у Малом салону, у оквиру изложбе „Симболи државности на етнолошким предметима”.

- Оно што је специфично за ћилиме „српска слобода“ јесте њихова орнаментика. Највише их је у Банату, нарочито у околини Вршца. Овај назив носи ћилим који има у средини широко празно поље у једној боји и то најчешће црвено, плаво или жуто. Цео изглед овог ћилима има и своју симболику са националном конотацијом, која је везана за укидање Српске Војводине након Нагодбе 1867. године, када се појачава национално угњетавање српског живља на простору Баната - објашњавају у Народном музеју Зрењанин.

По њему се не гази

Такви ћилими нису коришћени за свакодневну употребу. Качени су на зид или су употребљјавани у светковинама. „Српска слобода“ понекад може имати и празно поље, а оквирна стаза је урађена у бојама српске тробојнице - црвеној, плавој и белој. 

На оваквим ћилимима се јасно оцртавају две целине: унутрашња и спољашња. Најчешће је средњи мотив у виду геометријски стилизованог орла око кога су, у угловима, смештени орнаменти у облику вишеструких трапеза, који представљају српски грб са четири оцила.

Спољни оквир је из пет зупчасто изведених трака. То су жута и љубичаста (замењују црну), зелена, бела и црвена боја, које представљају боје аустријске, односно мађарске заставе, а цео ћилим симболише Српство заробљено од стране Аустроугарске, наводе етнолози. 

Ж. Балабан