Биљана Марчета о туристичким потенцијалима Војводине: Мултикултуралност мами туристе

Биљана Марчета кроз тродеценијско искуство у туризму покушавала је да пронађе одговор на ово питање и оно се искристалисало у један појам који обухвата много тога – мултикултуралност. Као пионир у рецептивном туризму Србије са великим бројем пројеката иза себе, као и бројним признањима за рад и допринос развоју те области, Биљана Марчета данас се бави применом савремених технологија у туризму, а један од тих пројеката је и „Сербиа Адвентурес“, платформа која спаја туристичке агенције и туристе из земље и иностранства који желе да упознају лепоте Србије, а веома значајан део те понуде налази се управо у Војводини. Брендинг Војводине и идеја коју је покренула кроз пројекат „Богатство различитости“, реализован уз подршку тадашњег Извршног већа Војводине, и данас привлачи њену пажњу.

Када говори о Војводини за Биљану је мултикултуралност заиста нешто што би требало бити бренд и окосница представљања туристичке понуде Војводине. Како наводи, повод за овакво размишљање дала јој је универзитетска професорка, стручњак за маркетин и рибрендинг у Лондону 2011. на представљању пројекта „Богатство различитости“, која јој је рекла да „када би свет чуо ову причу о мултикултуралности Војводине коју сте сада испричали, слика о вашој земљи у свету била би сасвим другачија”. 

- Све је кренуло од питања мојих колега, туристичких радника из иностранства, са којима сам се сусретала на бројним стручним скуповима и сајмовима туризма по свету, који, када бирају нове дестинације за своје програме, питају: „Шта је јединствено искуство на вашој дестинацији?“  Често сам на моје набрајање најзначајнијих атракција Војводине добијала одговор да то и није баш тако аутентично и да сличних ствари има и на другим дестинацијама, чак и у окружењу - салаши, бање, вински туризам, манастири, дворци. То ме је подстакло на промишљање шта је то што би туристима заиста могло бити аутентично искуство, које неће лако пронаћи и доживети на другим местима – наводи Марчета за „Дневник“. 

Она указује да би за боље позиционирање Војводине на туристичкој мапи прво требало да кренемо од нас самих. 

– Јер да би нешто било „бренд“ дестинација, услов је да прво људи који живе на том простору буду свесни шта имају и да на то буду поносни. И то је нешто на чему бисмо морали радити паралелно са промоцијом туристичке понуде. То је дугорочан и широкопојасан посао. Тиме би се, не само чувала традиција, већ и природа и сво културно наслеђе које се налази на нашим просторима. На таквом „темељу“ можемо градити понуде које би могле обухватити и све друге сегменте туристичке понуде, а које би биле атрактивне и домаћим и иностраним гостима – напомиње Биљана Марчета.

Након анализе ресурса и потенцијала којима располаже Војводина, дошла је на идеју да би јединствен пакет могао бити да сваког дана туристи у неком другом војвођанском селу уживају у различитим доживљајима, дружећи се са људима различитих култура, традиција, уз различите гастрономске укусе, музику, упознавајући њихове начине живота. 

- Даље истраживање довело ме је до задивљујућег сазнања да у Европи не постоји тако велика регија која има толико различитих нација које су ту бар 300 година. Војводина је једино географско подручје на којем се званично користи шест језика и то би требало више истицати у промоцији, не само Војводине, већ и Србије. Тада сам осмислила како започети причу у том правцу и куцала на врата покрајинске владе, све док их нисам отворила. Расписивањем конкурса и обиласком 45 села која су се пријавила на конкурс, а затим и посетама делегација војвођанске власти, изабрана су она која су најспремнија за туристичку промоцију са аспекта мултикултуралности – истиче наша саговорница.

Према њеним речима, захваљујући оригиналном приступу, промоцији на сајмовима у земљи и иностранству и свим акцијама које су предузимали, дали су ветар у леђа неким селима у Војводини да закораче на туристичку сцену и представе своје специфичности светској јавности. 

– Медијска пажња је утицала на то да о тим местима почне да се прича, да се креира интересовање за посету, али и за све оно што локално становништво производи. Нека од тих места су знала да искористе ту пажњу, као и едукације које су им у оквиру пројекта организовали, па су привукли бројне донаторе, спонзоре, покровитеље. Уредили су просторе у којима могу да угосте туристе, покренули су неке нове манифестације у својим местима, креирали нове туристичке садржаје али и дали додатну вредност и повећали тражњу за својим производима – каже Марчета наводећи бројне примере из војвођанских села.

- Занимљив пример долази и из мађарског села Скореновац, у којем су сеоским туризмом почели да се баве и пре овог пројекта. То је село са највећим бројем ноћења у сеоском туризму Србије. Како? Захваљујући иницијативи једног њиховог туристичког предузетника - угоститеља. Њима туристе доводе мађарске агенције које смештају госте у сеоска домаћинства, а једно од њих гостима пружа услугу исхране на бази полупансиона. Туристи тих неколико дана проводе обилазећи атракције Београда, Ђердапа, Делиблатске пешчаре, Новог Сада и још неких места. Пре пандемије коронавируса су остваривали промет од преко 100.000 евра годишње. Сва храна која се гостима служи потиче из тог места, а мађарски туристи уместо сувенира често понесу неке од производа које купе од домаћица и домаћина из села. Овим пројектом је и село Бело блато проглашено за најмултикултуралније јер у њему готово сви знају по мало и словачки, мађарски, бугарски и српски језик, па деца често причају мешавину сва четири језика. Захваљујући томе смо многе светске медије послали да направе занимљиве приче о том селу у којем туристи могу посетити неколико етно кућа, боравити на салашима или у домаћинствима у којима имају аутентична гастрономска искуства, а све то у непосредној близини специјалног заштићеног подручја Царска бара.  И сад замислите шта би било када би сва наша словачка, румунска, бугарска, чешка и друга села примала туристе из својих матичних земаља – закључује Биљана Марчета.