Biljana Marčeta o turističkim potencijalima Vojvodine: Multikulturalnost mami turiste

Biljana Marčeta kroz trodecenijsko iskustvo u turizmu pokušavala je da pronađe odgovor na ovo pitanje i ono se iskristalisalo u jedan pojam koji obuhvata mnogo toga – multikulturalnost. Kao pionir u receptivnom turizmu Srbije sa velikim brojem projekata iza sebe, kao i brojnim priznanjima za rad i doprinos razvoju te oblasti, Biljana Marčeta danas se bavi primenom savremenih tehnologija u turizmu, a jedan od tih projekata je i „Serbia Adventures“, platforma koja spaja turističke agencije i turiste iz zemlje i inostranstva koji žele da upoznaju lepote Srbije, a veoma značajan deo te ponude nalazi se upravo u Vojvodini. Brending Vojvodine i ideja koju je pokrenula kroz projekat „Bogatstvo različitosti“, realizovan uz podršku tadašnjeg Izvršnog veća Vojvodine, i danas privlači njenu pažnju.

Kada govori o Vojvodini za Biljanu je multikulturalnost zaista nešto što bi trebalo biti brend i okosnica predstavljanja turističke ponude Vojvodine. Kako navodi, povod za ovakvo razmišljanje dala joj je univerzitetska profesorka, stručnjak za marketin i ribrending u Londonu 2011. na predstavljanju projekta „Bogatstvo različitosti“, koja joj je rekla da „kada bi svet čuo ovu priču o multikulturalnosti Vojvodine koju ste sada ispričali, slika o vašoj zemlji u svetu bila bi sasvim drugačija”. 

- Sve je krenulo od pitanja mojih kolega, turističkih radnika iz inostranstva, sa kojima sam se susretala na brojnim stručnim skupovima i sajmovima turizma po svetu, koji, kada biraju nove destinacije za svoje programe, pitaju: „Šta je jedinstveno iskustvo na vašoj destinaciji?“  Često sam na moje nabrajanje najznačajnijih atrakcija Vojvodine dobijala odgovor da to i nije baš tako autentično i da sličnih stvari ima i na drugim destinacijama, čak i u okruženju - salaši, banje, vinski turizam, manastiri, dvorci. To me je podstaklo na promišljanje šta je to što bi turistima zaista moglo biti autentično iskustvo, koje neće lako pronaći i doživeti na drugim mestima – navodi Marčeta za „Dnevnik“. 

Ona ukazuje da bi za bolje pozicioniranje Vojvodine na turističkoj mapi prvo trebalo da krenemo od nas samih. 

– Jer da bi nešto bilo „brend“ destinacija, uslov je da prvo ljudi koji žive na tom prostoru budu svesni šta imaju i da na to budu ponosni. I to je nešto na čemu bismo morali raditi paralelno sa promocijom turističke ponude. To je dugoročan i širokopojasan posao. Time bi se, ne samo čuvala tradicija, već i priroda i svo kulturno nasleđe koje se nalazi na našim prostorima. Na takvom „temelju“ možemo graditi ponude koje bi mogle obuhvatiti i sve druge segmente turističke ponude, a koje bi bile atraktivne i domaćim i inostranim gostima – napominje Biljana Marčeta.

Nakon analize resursa i potencijala kojima raspolaže Vojvodina, došla je na ideju da bi jedinstven paket mogao biti da svakog dana turisti u nekom drugom vojvođanskom selu uživaju u različitim doživljajima, družeći se sa ljudima različitih kultura, tradicija, uz različite gastronomske ukuse, muziku, upoznavajući njihove načine života. 

- Dalje istraživanje dovelo me je do zadivljujućeg saznanja da u Evropi ne postoji tako velika regija koja ima toliko različitih nacija koje su tu bar 300 godina. Vojvodina je jedino geografsko područje na kojem se zvanično koristi šest jezika i to bi trebalo više isticati u promociji, ne samo Vojvodine, već i Srbije. Tada sam osmislila kako započeti priču u tom pravcu i kucala na vrata pokrajinske vlade, sve dok ih nisam otvorila. Raspisivanjem konkursa i obilaskom 45 sela koja su se prijavila na konkurs, a zatim i posetama delegacija vojvođanske vlasti, izabrana su ona koja su najspremnija za turističku promociju sa aspekta multikulturalnosti – ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, zahvaljujući originalnom pristupu, promociji na sajmovima u zemlji i inostranstvu i svim akcijama koje su preduzimali, dali su vetar u leđa nekim selima u Vojvodini da zakorače na turističku scenu i predstave svoje specifičnosti svetskoj javnosti. 

– Medijska pažnja je uticala na to da o tim mestima počne da se priča, da se kreira interesovanje za posetu, ali i za sve ono što lokalno stanovništvo proizvodi. Neka od tih mesta su znala da iskoriste tu pažnju, kao i edukacije koje su im u okviru projekta organizovali, pa su privukli brojne donatore, sponzore, pokrovitelje. Uredili su prostore u kojima mogu da ugoste turiste, pokrenuli su neke nove manifestacije u svojim mestima, kreirali nove turističke sadržaje ali i dali dodatnu vrednost i povećali tražnju za svojim proizvodima – kaže Marčeta navodeći brojne primere iz vojvođanskih sela.

- Zanimljiv primer dolazi i iz mađarskog sela Skorenovac, u kojem su seoskim turizmom počeli da se bave i pre ovog projekta. To je selo sa najvećim brojem noćenja u seoskom turizmu Srbije. Kako? Zahvaljujući inicijativi jednog njihovog turističkog preduzetnika - ugostitelja. Njima turiste dovode mađarske agencije koje smeštaju goste u seoska domaćinstva, a jedno od njih gostima pruža uslugu ishrane na bazi polupansiona. Turisti tih nekoliko dana provode obilazeći atrakcije Beograda, Đerdapa, Deliblatske peščare, Novog Sada i još nekih mesta. Pre pandemije koronavirusa su ostvarivali promet od preko 100.000 evra godišnje. Sva hrana koja se gostima služi potiče iz tog mesta, a mađarski turisti umesto suvenira često ponesu neke od proizvoda koje kupe od domaćica i domaćina iz sela. Ovim projektom je i selo Belo blato proglašeno za najmultikulturalnije jer u njemu gotovo svi znaju po malo i slovački, mađarski, bugarski i srpski jezik, pa deca često pričaju mešavinu sva četiri jezika. Zahvaljujući tome smo mnoge svetske medije poslali da naprave zanimljive priče o tom selu u kojem turisti mogu posetiti nekoliko etno kuća, boraviti na salašima ili u domaćinstvima u kojima imaju autentična gastronomska iskustva, a sve to u neposrednoj blizini specijalnog zaštićenog područja Carska bara.  I sad zamislite šta bi bilo kada bi sva naša slovačka, rumunska, bugarska, češka i druga sela primala turiste iz svojih matičnih zemalja – zaključuje Biljana Marčeta.