Бела Црква обележила три века постојања
БЕЛА ЦРКВА: Откривањем бисте Клаудијуса Флоримунда Мерсија и свечаном академијом, у Белој Цркви обележен је велики јубилеј – три века од оснивања ове вароши.
Међу бројним званицама свечаности су присуствовали амбасадорка Чешке Ивана Хлавсова, помоћник покрајинског секретара за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Шандор Егереши и помоћница покрајинског секретара за спорт и омладину Викторија Брегун Лаза, представници Националних савета чешке и румунске националне мањине, општине Жабаљ, Јеврејске општине Панчево, свештеници и други гости.
Председник општине Дарко Богосављевић подсетио је окупљене на урбано и природно наслеђе и континуитет Беле Цркве, од времена оснивача Мерсија:
- Наш је задатак да покренемо нови циклус просперитета и да не заборавимо људе који су основали Белу Цркву. У четврти век постојања наше варошице улазимо са бистом оснивача грофа Калаудијуса Флоримунда Мерсија која ће нас подсећати на проток времена, на чињеницу да су улице којима пролазимо, да је место у ком живимо, плод великог рада и љубави много генерација – рекао је Богосављевић.
Значајне успехе гроф Мерси постигао је ратујући на аустријској страни у рату за шпанско налеђе и Великом бечком рату, а нарочито у походима против Турака са Еугеном Савојским. У Банату је спровео бројне реформе, водио је процес колонизације становништва и формирао нова насеља: Белу Цркву, Свети Петар, Задорлак, Нова Бешенова, Нови Печуј, Дета, Кудриц, Брукенау, Гутенбрун. Започео је и спроводио процес исушивања мочвара и формирања ораница, а заслужан је и за просперитет овог краја, подсетио је Игор Вокоун, кустос музеја у Белој Цркви.
Биста коју су открили председник Скупштине општине Марјан Алексић и председник општине Дарко Богосављевић, рад је академског сликара Ненада Брачића, а настала је по портрету из око 1704. године који се чува у Војноисторијском музеју у Бечу. Ненад Брачић дипломирао је на Академији Лепих уметности БРЕРА у Милану 1981. године, а специјализирао је ал- фреско сликарство у Бреши.
Шетња кроз парк претворена је у шетњу кроз историју, гостима су представљене важне грађевине, а затим и музички павиљон на ком је била постављена изложба Историјског архива „300 година кроз речи и слике” уз валцер који су свирали Ненад Петроман на виолини и Јарослав Боднар на гитари, а „Белоцркванске мажореткиње” својом кореографијом вратиле су госте у данашње време.
На свечаној академији у Белоцркванској гимназији о настанку Беле Цркве говорио је Срђан Божовић, виши кустос музеја у Панчеву, гимназијалци су сегментима из прошлости Беле Цркве и својим костимима дочарали проток векова, а музички део програма испунио је градски хор „Бела музика”.
- На овај јубилеј гледам као на нови почетак, нову шансу за ревитализацију свега што наше место заслужује, од обнове привреде на првом месту, преко уређења архитектуре градског језгра, пројеката развоја туризма, стварања бољих услова за бављење спортом и културом а што ће све заједно довести до повећања стандарда живота у Белој Цркви, останка и повратка Белоцрквана у најлепше место на свету – нагласио је Дарко Богосављевић.
Кроз период војне границе у оквиру које је Бела Црква била цео један век, публику је провео глумац Владан Јаковљевић.
- Првенствено морате бити поносни на ваш град, на три века дугу историју, као и на мултиетничност ове средине. Сматрам да сте данас дали пример како треба обележавати такав јубилеј – поручио је Шандор Егереши. Поводом јубилеја издате су три књиге. Народна библиотека објавила је рад Игора Вокоуна историчара уметности под називом „Слике вароши” - прикази Беле Цркве у сликарству. Историчар Беле Цркве Живан Иштванић већ 40 година истражује и публикује делове историје места, а ове године је објавио свеобухватну „Хронику Беле Цркве од 1717-2017.године”. Центар за културу Бела Црква под покровитељством СО објавио је Монографију „Бела Црква три века”. Писала су је четири аутора Жељко Комарица, Игор Вокоун, Ивана Ристић Хуберт и Емануел Веверица, под будним оком члана општинског већа за културу и туризам Љупчета Станковића. Монографија је специфична по приступу и обради материје, па данас Бела Црква има два стилски различита осврта на протекла три века.
В. Х.