Бечејац који југом путује кроз Африку стигао у Кенију

За све ово време Нино и Рино раздвојили су се само у Атини, јер је возило трајектом пребачено у Израел, а власник је летео авионом, да би се нашли три дана касније у Хаифи.

Једанаестог дана од поласка из Бечеја, Нино је ушао у Египат, где се највише „забавио” покушавајући да добије визу за Етиопију. Помогли су му у нашој амбасади у Каиру. Египат га је највише изненадио несносном буком сирена у саобраћају. У Каиру, каже Нино, свако вози и паркира по свом, уз обавезну употребу сирене. Права саобраћајна yungla, али све раде уз осмех, као да су најсрећнији људи на свету, извештава Нино, на Фејсбук  страници „Адвентуре теам "Yes, we Кхан. Genghis Кхан". Људи су добри, изузев што на сваком кораку, чак и када ти ништа не ураде, траже бакшиш, али им екологија није јача страна. На све стране смеће. Чак ни огромни Нил у Каиру није одавао слику моћне реке, већ је више личио на баруштину.

Неколико сати Нинослав је провео у Националном музеју у Каиру, имао је времена да посети Долину пирамида, Долину краљева, тврђаву Луксор и храм у Карнаку. Возећи се добрим аутопутем, Нинослав је стигао да обиђе и плантажу банана. На паркингу пре укрцавања на трејект преко Нила за улазак у Судан, дружећи се с kamionyijama Нино сазнаје да у Судану до Картума, око 900 километара, нема пумпе са бензином! Морао је да се врати назад и натанкује оба резервоара (јер је и онај за гас пред пут прилагодио за бензин) и канистер. У Судану се Рино нашао на правом тесту издржљивости. О својим авантурама, незаборавним успутним познанствима и подршци на коју наилази Нино редовно извештава своје пратиоце.

Све који га прате штрецнуо је објавом да се нешто лоше десило југићу, да би у наставку текста постало јасно да је реч о изгубљеној раткапни негде на путу ка Адис Абеби. Свима који су икад возили југића, а и онима који нису,  јасно је да је то најмање што може да се деси на путу дугом хиљадама километара, кроз дивље афричке пределе, путевима којих мало има, мало нема. Где возача сви саветују да не спава поред пута, јер се не зна да ли му већа опасност прети од дивљих животиња или људи спремних да покраду лудог странца намерника. Опет, велики је ризик да сиђе с пута, а спавати мора. Дешавало се и да мора да плати неком да га чува док одспава крај неке бензинске пумпе. Уосталом, новац му стално траже за све и свашта, чак и за фотографисање корњаче у природи.

Доживео је Нино велику кишу, али и сусрет са свадбом у Етиопији, подршку мотораша који су му помогли да у непрегледном реду, први сипа гориво, познанство с паром из Холандије који су све распродали и кренули да путују светом, па то и чине већ седам година...Највећи изазов до сада је био квар на Рину, али захваљујући добром Алију и вредним мајсторима у Кенији је поправљен, па су наставили даље, прелазећи екватор, са северне Земљине хемисфере на јужну. Што кажу стари, не било им урока.

В. Јанков