Bečejac koji jugom putuje kroz Afriku stigao u Keniju

Za sve ovo vreme Nino i Rino razdvojili su se samo u Atini, jer je vozilo trajektom prebačeno u Izrael, a vlasnik je leteo avionom, da bi se našli tri dana kasnije u Haifi.

Jedanaestog dana od polaska iz Bečeja, Nino je ušao u Egipat, gde se najviše „zabavio” pokušavajući da dobije vizu za Etiopiju. Pomogli su mu u našoj ambasadi u Kairu. Egipat ga je najviše iznenadio nesnosnom bukom sirena u saobraćaju. U Kairu, kaže Nino, svako vozi i parkira po svom, uz obaveznu upotrebu sirene. Prava saobraćajna yungla, ali sve rade uz osmeh, kao da su najsrećniji ljudi na svetu, izveštava Nino, na Fejsbuk  stranici „Adventure team "Yes, we Khan. Genghis Khan". Ljudi su dobri, izuzev što na svakom koraku, čak i kada ti ništa ne urade, traže bakšiš, ali im ekologija nije jača strana. Na sve strane smeće. Čak ni ogromni Nil u Kairu nije odavao sliku moćne reke, već je više ličio na baruštinu.

Nekoliko sati Ninoslav je proveo u Nacionalnom muzeju u Kairu, imao je vremena da poseti Dolinu piramida, Dolinu kraljeva, tvrđavu Luksor i hram u Karnaku. Vozeći se dobrim autoputem, Ninoslav je stigao da obiđe i plantažu banana. Na parkingu pre ukrcavanja na trejekt preko Nila za ulazak u Sudan, družeći se s kamionyijama Nino saznaje da u Sudanu do Kartuma, oko 900 kilometara, nema pumpe sa benzinom! Morao je da se vrati nazad i natankuje oba rezervoara (jer je i onaj za gas pred put prilagodio za benzin) i kanister. U Sudanu se Rino našao na pravom testu izdržljivosti. O svojim avanturama, nezaboravnim usputnim poznanstvima i podršci na koju nailazi Nino redovno izveštava svoje pratioce.

Sve koji ga prate štrecnuo je objavom da se nešto loše desilo jugiću, da bi u nastavku teksta postalo jasno da je reč o izgubljenoj ratkapni negde na putu ka Adis Abebi. Svima koji su ikad vozili jugića, a i onima koji nisu,  jasno je da je to najmanje što može da se desi na putu dugom hiljadama kilometara, kroz divlje afričke predele, putevima kojih malo ima, malo nema. Gde vozača svi savetuju da ne spava pored puta, jer se ne zna da li mu veća opasnost preti od divljih životinja ili ljudi spremnih da pokradu ludog stranca namernika. Opet, veliki je rizik da siđe s puta, a spavati mora. Dešavalo se i da mora da plati nekom da ga čuva dok odspava kraj neke benzinske pumpe. Uostalom, novac mu stalno traže za sve i svašta, čak i za fotografisanje kornjače u prirodi.

Doživeo je Nino veliku kišu, ali i susret sa svadbom u Etiopiji, podršku motoraša koji su mu pomogli da u nepreglednom redu, prvi sipa gorivo, poznanstvo s parom iz Holandije koji su sve rasprodali i krenuli da putuju svetom, pa to i čine već sedam godina...Najveći izazov do sada je bio kvar na Rinu, ali zahvaljujući dobrom Aliju i vrednim majstorima u Keniji je popravljen, pa su nastavili dalje, prelazeći ekvator, sa severne Zemljine hemisfere na južnu. Što kažu stari, ne bilo im uroka.

V. Jankov