Банатски пчелари све наде полажу у сунцокрет

Prеthodnе овогодишње паше, на уљаној репици, багрему и липи, и ове су, као и неколико година раније, подбациле. Да није сунцокрета, тешко да би било довољно меда пчелама за зиму, а људима за храну и здравље.

– Уљана репица се из године у годину сеје на све мање површина. Некада је то било и на 60.000 хектара, а сада једва на 23.000. А то је прва паша која служи пчелама да се окрепе после зиме, односно за развој пчелињих заједница – каже пчелар и председник Савеза пчеларских организација Војводине Радомир Влачо.

Уследила је доста лоша багремова паша, па неки пчелари нису ни врцали багремов мед. Липа је касно замедила, скоро се спојила са сунцокретом, па су неки пчелари или прекинули липу или закаснили на сунцокрет.

– Срећа је да сунцокретова паша за сада изгледа добро и опет ће нас сунцокрет извући, по ко зна који пут – истиче Влачо, који свој пчелињак држи у Сечњу поред Тамиша.

Ове године пчелари у Сечњу претрпели су и угинуће пчела због третирања комараца у приобаљу Тамиша који се излио.

– Пчеларе упозоравају на опасне третмане, али нема теорије да неко сели 130 кошница у дугачким терминима третирања комараца или крпеља. Помирили смо се са тим – каже Влачо.

Да ће година бити просечна, слаже се и председник Друштва пчелара Нови Бечеј Ивица Стојшин.

– Багремова паша је била за неке пчеларе боља, за неке врло лоша. Слично је и са липом. Сада све наде полажемо у сунцокрет – истиче Стојшин.

У новобечејском друштву има између 50 и 60 сталних чланова, са око 1.600 кошница.

– Трећина чланова су нам млади пчелари, и то мало охрабрује да ће пчеларство опстати. Но, кад се заређају просечне године, и када нема очекиваног ни приноса ни прихода, осетимо пад како чланова тако и интересовања – напомиње Стојшин.

        Ж. Б.