Banatski pčelari sve nade polažu u suncokret

Prethodne ovogodišnje paše, na uljanoj repici, bagremu i lipi, i ove su, kao i nekoliko godina ranije, podbacile. Da nije suncokreta, teško da bi bilo dovoljno meda pčelama za zimu, a ljudima za hranu i zdravlje.

– Uljana repica se iz godine u godinu seje na sve manje površina. Nekada je to bilo i na 60.000 hektara, a sada jedva na 23.000. A to je prva paša koja služi pčelama da se okrepe posle zime, odnosno za razvoj pčelinjih zajednica – kaže pčelar i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo.

Usledila je dosta loša bagremova paša, pa neki pčelari nisu ni vrcali bagremov med. Lipa je kasno zamedila, skoro se spojila sa suncokretom, pa su neki pčelari ili prekinuli lipu ili zakasnili na suncokret.

– Sreća je da suncokretova paša za sada izgleda dobro i opet će nas suncokret izvući, po ko zna koji put – ističe Vlačo, koji svoj pčelinjak drži u Sečnju pored Tamiša.

Ove godine pčelari u Sečnju pretrpeli su i uginuće pčela zbog tretiranja komaraca u priobalju Tamiša koji se izlio.

– Pčelare upozoravaju na opasne tretmane, ali nema teorije da neko seli 130 košnica u dugačkim terminima tretiranja komaraca ili krpelja. Pomirili smo se sa tim – kaže Vlačo.

Da će godina biti prosečna, slaže se i predsednik Društva pčelara Novi Bečej Ivica Stojšin.

– Bagremova paša je bila za neke pčelare bolja, za neke vrlo loša. Slično je i sa lipom. Sada sve nade polažemo u suncokret – ističe Stojšin.

U novobečejskom društvu ima između 50 i 60 stalnih članova, sa oko 1.600 košnica.

– Trećina članova su nam mladi pčelari, i to malo ohrabruje da će pčelarstvo opstati. No, kad se zaređaju prosečne godine, i kada nema očekivanog ni prinosa ni prihoda, osetimo pad kako članova tako i interesovanja – napominje Stojšin.

        Ž. B.