У СРП „ОКАЊ БАРА” ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА КОЈИ РЕШАВА НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ У три корака до потребне воде на добробит свих корисника простора

С тим у вези је Друштво за заштиту животне средине „Окањ” из Елемира, које је иначе управљач овим заштићеним добром, покренуло пројекат „Унапређење управљања водним режимом у СРП „Окањ бара””, са идејом да покушају да пронађу начин за одржавање оптималног водног биланса на том подручју. 

– Припремни радови на пројекту су кренули 2020. године када је урађено снимање терена беспилотним летелицама, захваљујући Катедри за ГИС Природно-математичког факултета у Новом Саду. Покрајински завод за заштиту природе урадио је елаборат и израдио је пројектно – техничку документацију, која је завршена 2022. године, и потпуно је усклађена са свим правилима које захтева једно заштићено подручје. Потом смо кренули да потражујемо средства за реализацију, а први позитиван одзив је био 2023. године од Развојне канцеларије Уједињених нација (УНДП), а пројекат смо дефинисали у три фазе – каже за „Дневник” потпредседник Друштва за заштиту животне средине „Окањ” и координатор у Управи СРП „Окањ бара” Милош Бибин.

Прва фаза подразумевала је детаљно снимање главних канала, што је урађено беспилотном летелицом. Бибин каже да је дужина снимљених канала 16 километара, а обухваћен је простор од 60 метара око канала.

– Урадили смо измуљавање канала К 29, који са североистока доводи вишкове воде у саму бару Окањ, а цевне пропусте смо заменили новим, те се доток воде омогућио до баре. То је сливни систем којима управљају „Воде Војводине” а директни извођачи радова су водопривредна предузећа из Кикинде и Зрењанина – прича наш саговорник. 

План је да друга фаза почне на лето и подразумева измуљавање канала Црвенка, који се наслања на канал Чикош, смештен у другој категорији заштите. 

– Било је питање шта ћемо радити са муљем, па смо нашли заједничко решење са нашим пријатељима из Покрајијнског завода за заштиту природе, те ћемо на сваких 150 до 200 метара, у зависности од материјала, од њега правити острва за птице. У трећој фази је планирана изградња насипа, која ће у депресијама између канала Чикош и баре Црвенка, пратити конфигурацију терена. Он неће бити изграђен из целине, већ из два или три дела. На самом каналу Чикош ће бити урађена устава са механиузмом за затварање и отварање – истиче Бибин. 

Онда се наметнуло питање одакле доносити земљу за насип. Решење је да се око 50 метара пре насипа крене машинама са скидањем слоја по слоја земље да би се добио насип, а онда би се вратио хумусни слој земље. На тај начин би се створила могућност за још једну додатну акумулацију воде, објашњава управљач СРП „Окањ бара”.  

– Још би требало да се изгради преливна устава на једном каналу, за стварање велике плитке водене површине од осам милиона кубика, која би се при оптималном нивоу воде ту задржавала. На овај начин модификујемо постојећу мрежу за наводњавање. Сви вишкови воде из депресије Чикош би се преливали, те дренирали кроз биљке, како би се у бару улила делимично заслањена вода, која долази из Тисе, с обзиром на то да флору чине биљке типичне за слана станишта – поручује наш саговорник. 

На крају, закључак је да је кључни циљ пројекта, проналажење компромисног решења за управљање водама, на добробит свих корисника простора, уз очување заштићеног подручја и побољшање стања његових природних вредности, али и стварања услова за унапређење примене принципа циркуларне економије.