U SRP „OKANJ BARA” POČELA REALIZACIJA PROJEKTA KOJI REŠAVA NAJVEĆI PROBLEM U tri koraka do potrebne vode na dobrobit svih korisnika prostora

S tim u vezi je Društvo za zaštitu životne sredine „Okanj” iz Elemira, koje je inače upravljač ovim zaštićenim dobrom, pokrenulo projekat „Unapređenje upravljanja vodnim režimom u SRP „Okanj bara””, sa idejom da pokušaju da pronađu način za održavanje optimalnog vodnog bilansa na tom području. 

– Pripremni radovi na projektu su krenuli 2020. godine kada je urađeno snimanje terena bespilotnim letelicama, zahvaljujući Katedri za GIS Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode uradio je elaborat i izradio je projektno – tehničku dokumentaciju, koja je završena 2022. godine, i potpuno je usklađena sa svim pravilima koje zahteva jedno zaštićeno područje. Potom smo krenuli da potražujemo sredstva za realizaciju, a prvi pozitivan odziv je bio 2023. godine od Razvojne kancelarije Ujedinjenih nacija (UNDP), a projekat smo definisali u tri faze – kaže za „Dnevnik” potpredsednik Društva za zaštitu životne sredine „Okanj” i koordinator u Upravi SRP „Okanj bara” Miloš Bibin.

Prva faza podrazumevala je detaljno snimanje glavnih kanala, što je urađeno bespilotnom letelicom. Bibin kaže da je dužina snimljenih kanala 16 kilometara, a obuhvaćen je prostor od 60 metara oko kanala.

– Uradili smo izmuljavanje kanala K 29, koji sa severoistoka dovodi viškove vode u samu baru Okanj, a cevne propuste smo zamenili novim, te se dotok vode omogućio do bare. To je slivni sistem kojima upravljaju „Vode Vojvodine” a direktni izvođači radova su vodoprivredna preduzeća iz Kikinde i Zrenjanina – priča naš sagovornik. 

Plan je da druga faza počne na leto i podrazumeva izmuljavanje kanala Crvenka, koji se naslanja na kanal Čikoš, smešten u drugoj kategoriji zaštite. 

– Bilo je pitanje šta ćemo raditi sa muljem, pa smo našli zajedničko rešenje sa našim prijateljima iz Pokrajijnskog zavoda za zaštitu prirode, te ćemo na svakih 150 do 200 metara, u zavisnosti od materijala, od njega praviti ostrva za ptice. U trećoj fazi je planirana izgradnja nasipa, koja će u depresijama između kanala Čikoš i bare Crvenka, pratiti konfiguraciju terena. On neće biti izgrađen iz celine, već iz dva ili tri dela. Na samom kanalu Čikoš će biti urađena ustava sa mehaniuzmom za zatvaranje i otvaranje – ističe Bibin. 

Onda se nametnulo pitanje odakle donositi zemlju za nasip. Rešenje je da se oko 50 metara pre nasipa krene mašinama sa skidanjem sloja po sloja zemlje da bi se dobio nasip, a onda bi se vratio humusni sloj zemlje. Na taj način bi se stvorila mogućnost za još jednu dodatnu akumulaciju vode, objašnjava upravljač SRP „Okanj bara”.  

– Još bi trebalo da se izgradi prelivna ustava na jednom kanalu, za stvaranje velike plitke vodene površine od osam miliona kubika, koja bi se pri optimalnom nivou vode tu zadržavala. Na ovaj način modifikujemo postojeću mrežu za navodnjavanje. Svi viškovi vode iz depresije Čikoš bi se prelivali, te drenirali kroz biljke, kako bi se u baru ulila delimično zaslanjena voda, koja dolazi iz Tise, s obzirom na to da floru čine biljke tipične za slana staništa – poručuje naš sagovornik. 

Na kraju, zaključak je da je ključni cilj projekta, pronalaženje kompromisnog rešenja za upravljanje vodama, na dobrobit svih korisnika prostora, uz očuvanje zaštićenog područja i poboljšanje stanja njegovih prirodnih vrednosti, ali i stvaranja uslova za unapređenje primene principa cirkularne ekonomije.