ПОВРАТАК САПУНЏИЈСКОМ ЗАНАТУ Природни састојци чувају кожу
ЗРЕЊАНИН: У оквиру тродневног Фестивала нематеријалног културног наслеђа „Банатски дани теку”, одржаног у Народном музеју Зрењанина, представљен је сапунџијски занат.
Мајстори који се баве овим занатом Драгана Ерски Тамбурић и Златана Анкић представиле су посетиоцима традиционални, такозвани хладни процес прављења сапуна помоћу масноће животињског порекла, воде и каустичне соде.
Поред овог, оне су представиле и савременији начин справљања сапуна за чију израду се користе уља биљног порекла, екстрати ароматичног биља, млеко и друго. О процесу прављења сапуна, између осталих, слушали су и ученици трећег и четвртог разреда Хемијско-прехрамбене и текстилне школе „Урош Предић” из Зрењанина, који похађају смер Техничар за хемијску и фармацеутску технологију.
Виша кустоскиња - етнолошкиња Народног музеја Зрењанин Бранка Сикимић подсећа да се некада, приликом израде сапуна, најчешће користила животињска маст помешана са пепелом или содом бикарбоном. Златана Анкић сматра да је у то време било боље него сада, зато што су се онда правили сапуни, у правом смислу те речи.
- Ми нисмо свесни да производи које купујемо у продавницама, а који се називају сапунима, заправо то и нису. Многи људи данас имају проблема са кожом и косом, али и друге здравствене проблеме, баш зато што за хигијену користимо нешто што у ствари није сапун. Сапун је оно што се добија од разних масноћа, биљних и животињских, помоћу соде, односно натријум-хидроксида – објашњава Анкић.
Осим што израђује сапуне, Анкић производи и другу козметику, мелеме и креме, све на природној бази.
- Сапуни које ми правимо нису штетни по човека и човекову околину. Наши преци су користили масноће животињског порекла, као што су лој или маст, а ми данас, осим тога, употребљавамо и све врсте биљних уља – истиче Анкић.
Према њеним речима, сапунџијски занат је стар стотинама година, али у оно време нису могла да се нађу етарска и мирисна уља која се данас користе.
- И сам процес израде сапуна се мењао. Ми сада примењујемо такозвани хладни процес, а наши преци су користили топли процес. Сада нема кувања на ватри, поступак је данас бржи и једноставнији, али је и резултат другачији. Наши сапуни су шарени и мирисни, за разлику од оних изворних – напомиње Златана Анкић.
Ж. Балабан
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина prеss, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.