POVRATAK SAPUNDŽIJSKOM ZANATU Prirodni sastojci čuvaju kožu
ZRENJANIN: U okviru trodnevnog Festivala nematerijalnog kulturnog nasleđa „Banatski dani teku”, održanog u Narodnom muzeju Zrenjanina, predstavljen je sapundžijski zanat.
Majstori koji se bave ovim zanatom Dragana Erski Tamburić i Zlatana Ankić predstavile su posetiocima tradicionalni, takozvani hladni proces pravljenja sapuna pomoću masnoće životinjskog porekla, vode i kaustične sode.
Pored ovog, one su predstavile i savremeniji način spravljanja sapuna za čiju izradu se koriste ulja biljnog porekla, ekstrati aromatičnog bilja, mleko i drugo. O procesu pravljenja sapuna, između ostalih, slušali su i učenici trećeg i četvrtog razreda Hemijsko-prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić” iz Zrenjanina, koji pohađaju smer Tehničar za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju.
Viša kustoskinja - etnološkinja Narodnog muzeja Zrenjanin Branka Sikimić podseća da se nekada, prilikom izrade sapuna, najčešće koristila životinjska mast pomešana sa pepelom ili sodom bikarbonom. Zlatana Ankić smatra da je u to vreme bilo bolje nego sada, zato što su se onda pravili sapuni, u pravom smislu te reči.
- Mi nismo svesni da proizvodi koje kupujemo u prodavnicama, a koji se nazivaju sapunima, zapravo to i nisu. Mnogi ljudi danas imaju problema sa kožom i kosom, ali i druge zdravstvene probleme, baš zato što za higijenu koristimo nešto što u stvari nije sapun. Sapun je ono što se dobija od raznih masnoća, biljnih i životinjskih, pomoću sode, odnosno natrijum-hidroksida – objašnjava Ankić.
Osim što izrađuje sapune, Ankić proizvodi i drugu kozmetiku, meleme i kreme, sve na prirodnoj bazi.
- Sapuni koje mi pravimo nisu štetni po čoveka i čovekovu okolinu. Naši preci su koristili masnoće životinjskog porekla, kao što su loj ili mast, a mi danas, osim toga, upotrebljavamo i sve vrste biljnih ulja – ističe Ankić.
Prema njenim rečima, sapundžijski zanat je star stotinama godina, ali u ono vreme nisu mogla da se nađu etarska i mirisna ulja koja se danas koriste.
- I sam proces izrade sapuna se menjao. Mi sada primenjujemo takozvani hladni proces, a naši preci su koristili topli proces. Sada nema kuvanja na vatri, postupak je danas brži i jednostavniji, ali je i rezultat drugačiji. Naši sapuni su šareni i mirisni, za razliku od onih izvornih – napominje Zlatana Ankić.
Ž. Balaban
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina press, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.