АКТИВ ЖЕНА „ТИСКИ ЦВЕТ” ИЗ МОЛА ЗНА РЕЦЕПТ ЗА ИСТРАЈНОСТ Чувају традицију и весељачки дух ПРЕПОЗНАТЉИВИ ПО ХУМАНИТАРНОМ РАДУ
МОЛ: Благо Молу и његовим мештанима кад имају вредан и инспиративан Актив жена „Тиски цвет”, који већ више од четири и по деценије окупља даме свих генерација.
Премда је последњих година све мање чланица, а најмлађа има 67 година, њихов ангажман и дух – не јењавају. У то смо имали прилику да се уверимо кроз разговор са четири чланице: председницом Јасминком Челекетић, Верицом Шевић, Јелицом Матић и Верицом Циврић која је задужена за благајну.
– Удружење је почело да се оснива 1979. године, али је то било при Месној заједници, да би се 25 година касније одвојило и постало Актив жена „Тиски цвет” – појашњава саме почетке Јасминка Челекетић, која поносно носи титулу председнице од 2018. године.
Као и остали активи и удружења жена, и жене у Молу се баве чувањем традиције, прављењем слатког и сланог програма за разне догађаје, као и ручним радом – шивењем, плетењем, хеклањем...
– Наш Актив је препознатљив и по хуманитарном раду, будући да помажемо школи и цркви у сваком тренутку. Главни узрок нашег постојања јесте фолклор, јер нашем КУД-у „Новак Радонић” помажемо шивењем народних ношњи, прслука, кецеља... Повезани смо једни са другима и кроз песму и игру чувамо традицију и одржавамо оно што је некада било – вели наша саговорница.
Немају своју просторију, већ добијају на коришћење једну у Месној заједници Мол, то их не спречава да се окупљају у приватној режији и на тај начин се друже и раде, па тако упосле и руке и језике.
– Волим кад окупљам женице код себе, па правимо и гулаш, паприкаш, мени то напуни батерије и онда месец дана будем пуна елана, онда све могу да радим – прича Јелица Матић, наизглед највећи весељак међу весељацима, а нарочито кад, како каже, у буђелару има пара, па може да да музици и тако уз рецимо песму „Станите дани, станите ноћи” очас посла заборави на болне ноге!
На све ово се намеће логично питање: зашто данас млађе жене махом немају потребу и жељу да се прикључе оваквом удружењу и своје слободно време искористе да се забаве и ураде нешто корисно? Председница тврди да данас нико не жели да има обавезу, али да, у суштини, не треба много времена, већ само воље за ангажман.
Верица Шевић, једна од најстаријих чланица по стажу, највише успомена евоцира кад гледа бројне фотографије на којима су драга позната лица, а којих више нема.
– Некад и заплачемо кад видимо које су све жене отишле и колико нас је много било – каже Шевићка, како је другарице зову. – Сад смо се, нажалост, расуле, а младе не прилазе. Ипак, ми не одустајемо, састајемо се и дружимо.
А где се ради, тамо се и путује, иде на игранке и вечере, повезује са женама из осталих сродних удружења. Мало ли је?!
– Пуно нам све ово значи, јер заборавимо на све наше проблеме – закључује Јасминка Челекетић.
Л. Радловачки
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.