AKTIV ŽENA „TISKI CVET” IZ MOLA ZNA RECEPT ZA ISTRAJNOST Čuvaju tradiciju i veseljački duh PREPOZNATLJIVI PO HUMANITARNOM RADU
MOL: Blago Molu i njegovim meštanima kad imaju vredan i inspirativan Aktiv žena „Tiski cvet”, koji već više od četiri i po decenije okuplja dame svih generacija.
Premda je poslednjih godina sve manje članica, a najmlađa ima 67 godina, njihov angažman i duh – ne jenjavaju. U to smo imali priliku da se uverimo kroz razgovor sa četiri članice: predsednicom Jasminkom Čeleketić, Vericom Šević, Jelicom Matić i Vericom Civrić koja je zadužena za blagajnu.
– Udruženje je počelo da se osniva 1979. godine, ali je to bilo pri Mesnoj zajednici, da bi se 25 godina kasnije odvojilo i postalo Aktiv žena „Tiski cvet” – pojašnjava same početke Jasminka Čeleketić, koja ponosno nosi titulu predsednice od 2018. godine.
Kao i ostali aktivi i udruženja žena, i žene u Molu se bave čuvanjem tradicije, pravljenjem slatkog i slanog programa za razne događaje, kao i ručnim radom – šivenjem, pletenjem, heklanjem...
– Naš Aktiv je prepoznatljiv i po humanitarnom radu, budući da pomažemo školi i crkvi u svakom trenutku. Glavni uzrok našeg postojanja jeste folklor, jer našem KUD-u „Novak Radonić” pomažemo šivenjem narodnih nošnji, prsluka, kecelja... Povezani smo jedni sa drugima i kroz pesmu i igru čuvamo tradiciju i održavamo ono što je nekada bilo – veli naša sagovornica.
Nemaju svoju prostoriju, već dobijaju na korišćenje jednu u Mesnoj zajednici Mol, to ih ne sprečava da se okupljaju u privatnoj režiji i na taj način se druže i rade, pa tako uposle i ruke i jezike.
– Volim kad okupljam ženice kod sebe, pa pravimo i gulaš, paprikaš, meni to napuni baterije i onda mesec dana budem puna elana, onda sve mogu da radim – priča Jelica Matić, naizgled najveći veseljak među veseljacima, a naročito kad, kako kaže, u buđelaru ima para, pa može da da muzici i tako uz recimo pesmu „Stanite dani, stanite noći” očas posla zaboravi na bolne noge!
Na sve ovo se nameće logično pitanje: zašto danas mlađe žene mahom nemaju potrebu i želju da se priključe ovakvom udruženju i svoje slobodno vreme iskoriste da se zabave i urade nešto korisno? Predsednica tvrdi da danas niko ne želi da ima obavezu, ali da, u suštini, ne treba mnogo vremena, već samo volje za angažman.
Verica Šević, jedna od najstarijih članica po stažu, najviše uspomena evocira kad gleda brojne fotografije na kojima su draga poznata lica, a kojih više nema.
– Nekad i zaplačemo kad vidimo koje su sve žene otišle i koliko nas je mnogo bilo – kaže Ševićka, kako je drugarice zovu. – Sad smo se, nažalost, rasule, a mlade ne prilaze. Ipak, mi ne odustajemo, sastajemo se i družimo.
A gde se radi, tamo se i putuje, ide na igranke i večere, povezuje sa ženama iz ostalih srodnih udruženja. Malo li je?!
– Puno nam sve ovo znači, jer zaboravimo na sve naše probleme – zaključuje Jasminka Čeleketić.
L. Radlovački
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.