Бачка ’тица на емировој трпези

Ако већ није сам ловио, од иницијалне фарме у родном селу Габош на размеђу Винковаца и Осијека, која је својевремено била прва приватна и дуго након тога највећа фарма фазана у сада већ бившој Југославији, услед грађанског рата, створио је Ненад и узгајалиште омиљене ловачке ловине са друге стране Дунава, у Богојеву, које је посветио најмлађој ћерки, Јелени, коју је стекао са супругом Барбаром.

- Фарма у Габошу на четири хектара и даље постоји, води је врло успешно мој син, а ову смо назвали ЖДП фазанерија „Јелена“, како би у акрониму била сва моја остала деца, Жарко, Драгана и Предраг – појашњава нам необичан назив фазанерије која се простире на нешто мање од два хектара при чему се састоји од шест волијера, жицом ограђених простора у којима су птице затворене, али могу да лете, са засадима репе, сунцокрета и кукуруза, и подлогом од траве, песка и шљунка. – Трудимо се да птицама створимо услове који су најприближнији онима који владају у природи, у њиховом природном хабитату, како би након пуштања могле да буду потпуно самосталне, да се и сакривају од људи, а не да трче пред цев.

Тако Ненад описује изглед унутар волијера, које су наткривене мрежама како би спречиле раскошне фазане и неугледне фазанке од бега летом, при чему се смеје на нашу констатацију да је ловцима због тога и теже касније да их упуцају. Вели, није да му није драго због тога јер и сам од почетка овог посла није испалио метак на своје драге фазане, а уосталом и лов је занимљивији ако се ловац суочи са препреденијом ловином, свиклом на камуфлажу  у природи.    

Док пажљиво корачамо кроз волијере домаћин нам појашњава додатну потребу опреза пошто фазанке полажу јаја у рупе у земљи, па се лако деси да их неопрезни посетилац згази, мада се супруга Барбара и ћерка Јелена старају да их на време прикупе и пренесу у необични инкубатор у којем се негује чак по 15.000 оплођених јаја фазана.

- У инкубатору мора бити тачно одређена температура, дакле 37,8 степени Целзијуса, а како би свако јаје било у истим условима платформе на којима су сложене се ротирају, а температура, влага и светло је контролисана компјутером – непресушан је Ненад зденац знања о овој врсти необичне пољопривреде, знања које радо дели са сваким ко је заинтересован да научи нешто ново, било из просте знатижеље или намере да и сам уђе у сличан посао.

Брзо протиче време док нам овај заљубљеник у дивљу перад појашњава разлику између тенеброзуса, такозваног црног енглеског фазана, mongolsko-manyurskog и чешког фазана са Татри.

– Држао сам ја и по седам, седам и по хиљада препелица, две, две и по хиљаде јаребица, али то је захтевнији посао јер су те птице моногамне, свака кока има свога петла и никада га не мења. Фазан је зликовац, силоватељ у свом свету, тај је лав ако није добро нахрањен и негован. Он ти сам себи очерупа раскошан реп не би ли боље заскакао коке – шали се са својим љубимцима Ненад, али и објашњава чињеницу зашто готово ни један мужјак нема реп, при чему нам и појашњава да годинама уназад ради селекцију са атрактивним тенеброзус фазанима, које су му пријатељи доктори донели из њихове постојбине, Енглеске, не би ли их добио у потпуно, како каже гавран црној боји.

Сав труд и посао, како каже Турићанин, има одличну перспективу што доказује и интересовањем из далеког арапског света за његову фарму.

- Само пандемија коронавируса нас је спречила у већ договореном послу са Уједињеним арапским емиратима, када смо за потребе двора емира Бин Заједа требали да обезбедимо неколико хиљада фазана како би бројне шеикове званице на једном великом самиту биле послужене управо фазанима – појашњава Ненад и отвара ново поглавље приче о богојевачкој фазанерији, коју је „проверила“ делегација из Абу Дабија, након чега су уследили и лични контакти времешног, али никада посусталог Турићанинџ са самим монархом УАЕ, Бин Заједом, па се шалимо да овај поглавар пребогатог емирата у Србији има два пријатеља, Ненада и председника Србије, Александра Вучића. – Па и није далеко од истине, кад је чуо да сам оболео од канцера, сам шеик је назвао и рекао ми да дођем у Абу Даби, да се тамо лечим, без обзира на трошкове. Што сам му се толико свидео, не знам ни сам, али ето...

Ако је овај колосалан посао само одложен за будуће време, фазани са фарме „ЖДП Јелена“ проналазе свој пут свакодневно како до бројних ловишта у Србији и земљама региона, али и до елитних ресторана Београда и Новог Сада, али неуморни домаћин већ кује нове планове за који је логистика већ спремна. Крај волијера се налази вештачко језеро, рибњак, у коме задовољство могу пронаћи пасионирани пецароши, приводи се крају и опремање неколико гостинских соба у стамбеном објекту на фарми, па би уживање у равничарском дунавском приобаљу могао да пронађе свако ко дође до Богојева.

Милић Миљеновић