Bačka ’tica na emirovoj trpezi

Ako već nije sam lovio, od inicijalne farme u rodnom selu Gaboš na razmeđu Vinkovaca i Osijeka, koja je svojevremeno bila prva privatna i dugo nakon toga najveća farma fazana u sada već bivšoj Jugoslaviji, usled građanskog rata, stvorio je Nenad i uzgajalište omiljene lovačke lovine sa druge strane Dunava, u Bogojevu, koje je posvetio najmlađoj ćerki, Jeleni, koju je stekao sa suprugom Barbarom.

- Farma u Gabošu na četiri hektara i dalje postoji, vodi je vrlo uspešno moj sin, a ovu smo nazvali ŽDP fazanerija „Jelena“, kako bi u akronimu bila sva moja ostala deca, Žarko, Dragana i Predrag – pojašnjava nam neobičan naziv fazanerije koja se prostire na nešto manje od dva hektara pri čemu se sastoji od šest volijera, žicom ograđenih prostora u kojima su ptice zatvorene, ali mogu da lete, sa zasadima repe, suncokreta i kukuruza, i podlogom od trave, peska i šljunka. – Trudimo se da pticama stvorimo uslove koji su najpribližniji onima koji vladaju u prirodi, u njihovom prirodnom habitatu, kako bi nakon puštanja mogle da budu potpuno samostalne, da se i sakrivaju od ljudi, a ne da trče pred cev.

Tako Nenad opisuje izgled unutar volijera, koje su natkrivene mrežama kako bi sprečile raskošne fazane i neugledne fazanke od bega letom, pri čemu se smeje na našu konstataciju da je lovcima zbog toga i teže kasnije da ih upucaju. Veli, nije da mu nije drago zbog toga jer i sam od početka ovog posla nije ispalio metak na svoje drage fazane, a uostalom i lov je zanimljiviji ako se lovac suoči sa prepredenijom lovinom, sviklom na kamuflažu  u prirodi.    

Dok pažljivo koračamo kroz volijere domaćin nam pojašnjava dodatnu potrebu opreza pošto fazanke polažu jaja u rupe u zemlji, pa se lako desi da ih neoprezni posetilac zgazi, mada se supruga Barbara i ćerka Jelena staraju da ih na vreme prikupe i prenesu u neobični inkubator u kojem se neguje čak po 15.000 oplođenih jaja fazana.

- U inkubatoru mora biti tačno određena temperatura, dakle 37,8 stepeni Celzijusa, a kako bi svako jaje bilo u istim uslovima platforme na kojima su složene se rotiraju, a temperatura, vlaga i svetlo je kontrolisana kompjuterom – nepresušan je Nenad zdenac znanja o ovoj vrsti neobične poljoprivrede, znanja koje rado deli sa svakim ko je zainteresovan da nauči nešto novo, bilo iz proste znatiželje ili namere da i sam uđe u sličan posao.

Brzo protiče vreme dok nam ovaj zaljubljenik u divlju perad pojašnjava razliku između tenebrozusa, takozvanog crnog engleskog fazana, mongolsko-manyurskog i češkog fazana sa Tatri.

– Držao sam ja i po sedam, sedam i po hiljada prepelica, dve, dve i po hiljade jarebica, ali to je zahtevniji posao jer su te ptice monogamne, svaka koka ima svoga petla i nikada ga ne menja. Fazan je zlikovac, silovatelj u svom svetu, taj je lav ako nije dobro nahranjen i negovan. On ti sam sebi očerupa raskošan rep ne bi li bolje zaskakao koke – šali se sa svojim ljubimcima Nenad, ali i objašnjava činjenicu zašto gotovo ni jedan mužjak nema rep, pri čemu nam i pojašnjava da godinama unazad radi selekciju sa atraktivnim tenebrozus fazanima, koje su mu prijatelji doktori doneli iz njihove postojbine, Engleske, ne bi li ih dobio u potpuno, kako kaže gavran crnoj boji.

Sav trud i posao, kako kaže Turićanin, ima odličnu perspektivu što dokazuje i interesovanjem iz dalekog arapskog sveta za njegovu farmu.

- Samo pandemija koronavirusa nas je sprečila u već dogovorenom poslu sa Ujedinjenim arapskim emiratima, kada smo za potrebe dvora emira Bin Zajeda trebali da obezbedimo nekoliko hiljada fazana kako bi brojne šeikove zvanice na jednom velikom samitu bile poslužene upravo fazanima – pojašnjava Nenad i otvara novo poglavlje priče o bogojevačkoj fazaneriji, koju je „proverila“ delegacija iz Abu Dabija, nakon čega su usledili i lični kontakti vremešnog, ali nikada posustalog Turićanindž sa samim monarhom UAE, Bin Zajedom, pa se šalimo da ovaj poglavar prebogatog emirata u Srbiji ima dva prijatelja, Nenada i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. – Pa i nije daleko od istine, kad je čuo da sam oboleo od kancera, sam šeik je nazvao i rekao mi da dođem u Abu Dabi, da se tamo lečim, bez obzira na troškove. Što sam mu se toliko svideo, ne znam ni sam, ali eto...

Ako je ovaj kolosalan posao samo odložen za buduće vreme, fazani sa farme „ŽDP Jelena“ pronalaze svoj put svakodnevno kako do brojnih lovišta u Srbiji i zemljama regiona, ali i do elitnih restorana Beograda i Novog Sada, ali neumorni domaćin već kuje nove planove za koji je logistika već spremna. Kraj volijera se nalazi veštačko jezero, ribnjak, u kome zadovoljstvo mogu pronaći pasionirani pecaroši, privodi se kraju i opremanje nekoliko gostinskih soba u stambenom objektu na farmi, pa bi uživanje u ravničarskom dunavskom priobalju mogao da pronađe svako ko dođe do Bogojeva.

Milić Miljenović