ЗАШТО ТРАМП ХОЋЕ ГРЕНЛАНД? Историчари знају, време је да сазнате и ви АМЕРИКА ТАМО КРИЈЕ ВОЈНЕ БАЗЕ И РАДИОАКТИВНИ ОТПАД!
Гренланд је, уз Панамски канал, дошао у жижу интересовања пошто је Доналд Трамп, још пре него што је званично преузео дужност, изјавио да Американци желе да преузму контролу над „леденим острвом“, које припада Данској и представља кључну стратешку тачку. Ово није нова прича – Американци су значај Гренланда, стратешки савршено смештеног на пола пута између Америке и Русије, знали и користили још пре 80–90 година, а нарочито током Другог светског рата.
Америчка војска је још пре Другог светског рата почела да опрема острво радио и метеоролошким станицама, патролним базама и аеродромима. Ове инсталације требало је да помогну у одбрани територије од могућег напада страних освајача, а касније су постале трансатлантска база за америчку војску, пошто су САД званично ушле у рат у децембру 1941.
Како су на Данску ударили нацисти, она није могла да се стара о острву, чија је површина 80% под ледом, и које има 2,16 милиона квадратних километара, са свега 57.000 становника. Американци су на Гренланду поставили стратешке базе.
Немци су тамо раније изградили метеоролошке станице, јер је временска прогноза била од пресудног значаја за планирање војних офанзива током Другог светског рата.
После рата, 1946. године, председник Хари Труман је тајно понудио Данској да купи Гренланд за злато у вредности од 100 милиона долара, али су Данци одбили.
Већ 1951. године, Сједињене Државе и Данска, као оснивачи НАТО-а, потписали су Споразум о одбрани Гренланда. Овај уговор је дозволио Сједињеним Државама изградњу војних база на Гренланду. Током 50-их година, америчка војска је на Гренланду изградила три ваздушне базе: Нарсарсуак, Сондестром и Туле. Базе су служиле за пуњење горивом и као тачке за операције стратешких бомбардера. База Туле, која је и данас оперативна, налази се мање од 1.200 км од Северног пола и најсевернија је база америчког ваздухопловства.
Камп Сенчери: Нуклеарна тајна под ледом
Данас, испод 30 метара дебелог гренландског леда, налази се некада најстроже чувана америчка војна тајна – остаци Кампа Сенчери. Тај пројекат из доба Хладног рата требало је да буде војна база у случају рата са СССР-ом. Део тог пројекта био је нуклеарни реактор и мреже тунела, који је, према плановима, требало да буду већи од Данске.
Изградња Кампа Сенчери почела је у јуну 1959. и завршена у октобру 1960. Комплекс се састојао од 26 тунела, дугих укупно три километра, са спаваоницама, кухињом, болницом, па чак и берберницом.
Камп је укључивао и преносни нуклеарни реактор, који је радио две и по године. Иако је реактор уклоњен, произведено је више од 47.000 галона радиоактивног отпада, који је остао закопан под ледом.
Последњих година, научници упозоравају да би топљење гренландског леда могло открити овај радиоактивни отпад, што би изазвало еколошку катастрофу. Према неким проценама, лед би могао почети да се топи у области Кампа Сенчери до 2090. године.
Ваздушна база Туле 2023. преименована је у "Питуфик свемирска база".
