ZAŠTO TRAMP HOĆE GRENLAND? Istoričari znaju, vreme je da saznate i vi AMERIKA TAMO KRIJE VOJNE BAZE I RADIOAKTIVNI OTPAD!
Grenland je, uz Panamski kanal, došao u žižu interesovanja pošto je Donald Tramp, još pre nego što je zvanično preuzeo dužnost, izjavio da Amerikanci žele da preuzmu kontrolu nad „ledenim ostrvom“, koje pripada Danskoj i predstavlja ključnu stratešku tačku. Ovo nije nova priča – Amerikanci su značaj Grenlanda, strateški savršeno smeštenog na pola puta između Amerike i Rusije, znali i koristili još pre 80–90 godina, a naročito tokom Drugog svetskog rata.
Američka vojska je još pre Drugog svetskog rata počela da oprema ostrvo radio i meteorološkim stanicama, patrolnim bazama i aerodromima. Ove instalacije trebalo je da pomognu u odbrani teritorije od mogućeg napada stranih osvajača, a kasnije su postale transatlantska baza za američku vojsku, pošto su SAD zvanično ušle u rat u decembru 1941.
Kako su na Dansku udarili nacisti, ona nije mogla da se stara o ostrvu, čija je površina 80% pod ledom, i koje ima 2,16 miliona kvadratnih kilometara, sa svega 57.000 stanovnika. Amerikanci su na Grenlandu postavili strateške baze.
Nemci su tamo ranije izgradili meteorološke stanice, jer je vremenska prognoza bila od presudnog značaja za planiranje vojnih ofanziva tokom Drugog svetskog rata.
Posle rata, 1946. godine, predsednik Hari Truman je tajno ponudio Danskoj da kupi Grenland za zlato u vrednosti od 100 miliona dolara, ali su Danci odbili.
Već 1951. godine, Sjedinjene Države i Danska, kao osnivači NATO-a, potpisali su Sporazum o odbrani Grenlanda. Ovaj ugovor je dozvolio Sjedinjenim Državama izgradnju vojnih baza na Grenlandu. Tokom 50-ih godina, američka vojska je na Grenlandu izgradila tri vazdušne baze: Narsarsuak, Sondestrom i Tule. Baze su služile za punjenje gorivom i kao tačke za operacije strateških bombardera. Baza Tule, koja je i danas operativna, nalazi se manje od 1.200 km od Severnog pola i najsevernija je baza američkog vazduhoplovstva.
Kamp Senčeri: Nuklearna tajna pod ledom
Danas, ispod 30 metara debelog grenlandskog leda, nalazi se nekada najstrože čuvana američka vojna tajna – ostaci Kampa Senčeri. Taj projekat iz doba Hladnog rata trebalo je da bude vojna baza u slučaju rata sa SSSR-om. Deo tog projekta bio je nuklearni reaktor i mreže tunela, koji je, prema planovima, trebalo da budu veći od Danske.
Izgradnja Kampa Senčeri počela je u junu 1959. i završena u oktobru 1960. Kompleks se sastojao od 26 tunela, dugih ukupno tri kilometra, sa spavaonicama, kuhinjom, bolnicom, pa čak i berbernicom.
Kamp je uključivao i prenosni nuklearni reaktor, koji je radio dve i po godine. Iako je reaktor uklonjen, proizvedeno je više od 47.000 galona radioaktivnog otpada, koji je ostao zakopan pod ledom.
Poslednjih godina, naučnici upozoravaju da bi topljenje grenlandskog leda moglo otkriti ovaj radioaktivni otpad, što bi izazvalo ekološku katastrofu. Prema nekim procenama, led bi mogao početi da se topi u oblasti Kampa Senčeri do 2090. godine.
Vazdušna baza Tule 2023. preimenovana je u "Pitufik svemirska baza".
