I Rusi hoće svoj Grenland! VELIKE SILE BEZECUJU PO SEVERNOM POLU I OKOLINI
Nakon što su tokom prethodnih vekova sve kolonističke sile uglavnom zauzele svoje pozicije na teritorijama koje su im i hiljadama kilometara daleko, a zbog kojih se i sada ratuje, danas, u 21. veku nije ostalo još mnogo „plena”.
Međutim, velike sile, uvek „gladne” za prirodnim resursima, sada su usmerile svoje poglede ka lokacijama koje im ranije nisu bile toliko u fokusu. Naravno, reč je o krajnjem severu, odnosno oblastima nedaleko od samog Severnog pola.
Arktički krug je područje koje je zbog ogromne količine prirodnih resursa i topljenja leda koje otvara morske puteve došlo u fokus svetske javnosti. Prvo je za danski Grenland ozbiljne teritorijalne aspiracije iz „bezbednosnih razloga” pokazao američki predsednik Donald Tramp, ali sada je „u igri” i daleki norveški arhipelag Svalbard, za koji je po svemu sudeći zainteresovana Rusija.
To zapravo i nije neka novost s obzirom na to da su Rusi na Svalbardu prisutni preko sto godina, ali kako u jednoj interesantnoj analizi piše Politiko, neke ruske akcije u poslednjih nekoliko godina ukazuju na njihove pojačane aspiracije ka ovom mestu na krajnjem severu.
Svalbard se nalazi gotovo 1.000 kilometara od najsevernijeg grada Norveške, Tromsoa, i na kompletnom arhipelagu površine oko 61.000 kvadratnih kilometara živi samo oko 3.000 ljudi.
Kako se navodi u pomenutoj analizi, simptomatično je da su Rusi poslednjih godina Svalbard više puta koristili za različite provokacije koje nisu bile u skladu sa međunarodnim ugovorima o korišćenju resursa ovog arhipelaga, a sada je Kremlj optužio Norvešku za militarizaciju arhipelaga, stvarajući potencijalni izgovor za vojnu akciju.
Svalbard, ili Spitsbergen, kako je još poznat, nastanjen je ljudima otkako su kitolovci otkrili arhipelag u 17. veku, a kada su krajem 19. veka otkrivena bogata i lako dostupna nalazišta uglja, atraktivnost ove lokacije je drastično povećana, pa su svetske nacije morale odlučiti kojoj će državi pripasti, a pobednik je bila Norveška, zemlja koja mu je najbliža, iako udaljena 930 kilometara.
Svalbardski ugovor, potpisan 1920. godine, daje Norveškoj suverenitet nad arhipelagom, ali takođe po sporazumu dopušta svim drugim potpisnicama da iskorišćavaju njegove prirodne resurse. Među potpisnicima je bilo ukupno 48 država, uključujući SAD, Rusiju i Japan, ali danas to pravo koriste samo Rusija i Norveška. Svalbard je, inače, demilitarizovana zona – na šta se Norveška obavezala ugovorom, a većina stanovnika radi u rudarskom sektoru.
Tramp počeo da lupa šakom o sto
I dok Rusi ipak za sada samo merkaju Svalbard, Donald Tramp sve otvorenije insistira na tome da Grenland postane nova zvezdica na američkoj zastavi. „Moramo imati Grenland! Ako Danska i Evropa to ne shvataju, objasnićemo im”, poručio je predsednik SAD. Na takvu pretnju danski ministar spoljnih poslova Lars Rasmusen juče je poručio da tako ne razgovaraju „bliski saveznici”, te da SAD može pojačati svoju bezbednost i bez preuzimanja te teritorije. „Odbrambeni sporazum iz 1951. SAD daje brojne mogućnosti snažnijeg vojnog prisustva na Grenlandu. Ako je to ono što želite, razgovarajmo o tome”, rekao je Rasmusen.
Sovjetski Savez je decenijama bio fokusiran na rudnike uglja na Svalbardu, za čije potrebe je izgrađeno i čitavo selo nazvano Pyramiden. Međutim, 1998. godine ruska firma „Arktikugol” zatvorila je svoje rudnike na Svalbardu, a naselje Pyramiden je napušteno.
Ipak, Rusija nije potpuno napustila Svalbard. Štaviše, poslednjih godina ruski zvaničnici i drugi ruski predstavnici organizovali su razne aktivnosti.
Prvo se još 2015. godine tadašnji zamenik premijera Dmitrij Rogozin – koji je bio sankcionisan od strane Zapada – iskrcao na Svalbard bez dopuštenja Norveške i potom se „rugao” Norvežanima na društvenim mrežama.
Zatim su u maju 2023. Rusi održali paradu za Dan pobede u vojnom stilu, koju je predvodio njihov generalni konzul, da bi prošle godine direktor „Arktikugola” postavio ruske zastave u Pyramidenu.
Na Svalbardu smeštena i svetska banka semena
Dodatni strateški značaj Svalbarda je svakako i to što se upravo u jednom od napuštenih rudnika uglja sada nalazi jedna od najvećih banaka semena na svetu. Na konstantnoj temperaturi od minus 18 stepeni, čuvaju se semena desetine hiljada biljnih vrsta iz celog sveta sa idejom da se, u slučaju neke velike prirodne katastrofe ili nuklearnog rata, na ovoj udaljenoj lokaciji sačuvaju semena neophodna nekim budućim generacijama u potencijalnoj postapokaliptičnoj eri. Među semenima koja se tu čuvaju jeste i 96 sorti pšenice, ječma i raži koje je u banku pohranio novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo.
Sada se Kremlj žali na ono što u Moskvi nazivaju norveškom militarizacijom Svalbarda. Naime, rusko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da Norvežani „suprotno međunarodnom pravnom režimu uspostavljenom Svalbardskim ugovorom iz 1920”, to područje sve više koriste za vojno i političko planiranje uz učešće SAD i NATO.
Rusi takođe tvrde da „na arhipelagu rade objekti dvostruke namene, omogućujući, uz civilne zadatke, potencijalno izvršavanje i vojnih, uključujući borbene operacije na teritoriji trećih zemalja.
Norvežani su demantovali navode koji stižu iz Rusije, tvrdeći da nema takvih instalacija ni na jednom od ostrva, i da norveški mornarički brodovi samo patroliraju vodama oko arhipelaga, a norveške oružane snage pomažu lokalnim vlastima u odgovoru na krizne situacije, kao što se dogodilo 2017. godine, kada se upravo ruski helikopter srušio u blizini najvećeg tamošnjeg grada Barentzburga.
Međutim, pitanje je koliko će to uveriti Rusiju, čiji potezi u vezi sa Svalbardom pomalo podsećaju na aktivnosti uoči sukoba u Ukrajini.
