Злоупотреба младих у политичке сврхе: Одговорност друштва и система
Млади су често приказани као носиоци промена, симболи наде и будућности, па их неретко појединци користе као средство за политички маркетинг. Уместо да се њихова енергија и потенцијал усмеравају ка позитивним друштвеним променама, често су злоупотребљени
Поражавајући примери злоупотребе ученика
Овај феномен није нов, али његова учесталост и методологија све више изазивају забринутост. Политичке странке и покрети неретко користе младе као симболе легитимитета и енергије, без стварне намере да им пруже платформу за аутентично учешће у доношењу одлука. Есенцијални облик злоупотребе младих и њихове будућности је поткопавање образовања и манипулација ученицима док су у развојној фази, експлоатишући њихову рањивост како би их усмериле ка својим циљевима. Најновији примери злоупотребе ученика из Српске Атине су заиста поражавајућу и демотивишући. Проферсори који своје ученике користе за промоцију својих политичких циљева, често без свести о широј слици или политичким импликацијама доживели су свој врхунац. Злоупотреба ученика је већ довољно страшан чин, а томе када се дода још да је ученик трпи неку неправду од свог професора због политичке активности свог оца је превршило сваку меру.
Син натеран да протестује против оца
Син председника Владе је приморан да протестује и стоји мирно док се напада његов отац је чин који мора да се осуди. Премијер Милош Вучевић је одавно мета напада опозиционих активиста, али напади на породице председника и премијера су нешто што је црвена линија коју нико ко заиста верује да се бави политичким активизмом не сме себи да дозволи. Јединствен став по питању забране злоупотребе младих у политичке сврхе је друштвено питање од највишег значаја, ту нема места за поделе.
Срђан Барац, политички аналитичар