ШКОЛЕ ПОД ПРИТИСКОМ ПОЛИТИКЕ: Ко штити децу од злоупотребе?

Фото: Printscreen Instagram milosvucevic

Школски систем у Србији има своје предности и мане. Период транзиције и модернизације друштва у Србији и свету оставио је последица и на образовање. Наставници и професори по основним и средњим школама у Србији раде племенит посао. Образују будућност ове земље, оне који би требало да Србију воде у боље сутра. Осим што је леп и племенит, посао је и одговоран. Наставници и професори по средњим школама су узор ђацима, ауторитети на које би ђаци требало да се угледају. Школе су образовне, али и васпитне установе где ђак уз помоћ својих наставника и професора стиче радне навике и оспособљава се за живот и рад у свету одраслих.

Ђаке користили за политичко деловање

Међутим, опасно је уколико поједине колеге наставници и професори изађу из домена свог рада. Уколико искористе ђаке за неке своје политичке циљеве. Школе не би требало и не смеју бити место где се запослени или ђаци искоришћавају за политичко деловање. Такав случај смо видели пре неки дан када су поједини професори извели ђаке једне новосадске гимназије као вид протеста против власти. Да игра случаја буде већа, један од ђака који је био приморан да изађе био је млађи син премијера Милоша Вучевића. Иронија је у томе што је син премијера Србије морао да стоји са осталим својим вршњацима на перформансу који је између осталог и против његовог оца.

Не би требало заборавити да уколико се из неког разлога ангажују ђаци који су малолетни за ваннаставне активности, потребна је сагласност родитеља. У овом случају била би потребна сагласност премијера Милоша Вучевића да његов син излази на перформанс који је (ин)директно против њега. Сигурно да за ово „ћутање“ петком у 11:52 сати није тражена сагласност родитеља ученика. Овде се јавља и проблем који овакви перформанси злоупотребе ђака праве проблем и руководствима истих тих школа. А може се поставити питање да ли постоји сагласност породица жртава за овакво деловање.

Злоупотреба младих је опасна

Средњошколци су млади људи, у осетљивом добу који тек креирају своје мишљење о свету. Свака злоупотреба ових младих људи је опасна. Поготово у политичке сврхе. А тиме се црта и мета оном већинском делу колега који не учествују у овоме и труде се да са ђацима не разговара и ангажују их на овај начин. Ово се поклапа и са актуелним штрајком који се спроводи од стране неколико просветних синдиката.

Ђаци и студенти су употребљавани на протестима 1990-их година против режима Слободана Милошевића и 2000. године. Међутим, чак и тада се имало обзира према малолетним средњошколцима и како ће овакве тензије у друштву да утичу на њихов ментални развој. Уколико се жалимо да се систем просвете урушава због непоштовања наставног кадра од стране појединих ђака и њихових родитеља, ово није начин да се тај систем опорави. Ђаци су у школама да уче, да поштују своје професоре као ауторитете у оквиру наставних активности. И да се пусте када сами стасају да формирају своје мишљење и по њему и делују. Пустимо децу да буду деца.