ŠKOLE POD PRITISKOM POLITIKE: Ko štiti decu od zloupotrebe?
Školski sistem u Srbiji ima svoje prednosti i mane. Period tranzicije i modernizacije društva u Srbiji i svetu ostavio je posledica i na obrazovanje. Nastavnici i profesori po osnovnim i srednjim školama u Srbiji rade plemenit posao. Obrazuju budućnost ove zemlje, one koji bi trebalo da Srbiju vode u bolje sutra. Osim što je lep i plemenit, posao je i odgovoran. Nastavnici i profesori po srednjim školama su uzor đacima, autoriteti na koje bi đaci trebalo da se ugledaju. Škole su obrazovne, ali i vaspitne ustanove gde đak uz pomoć svojih nastavnika i profesora stiče radne navike i osposobljava se za život i rad u svetu odraslih.
Đake koristili za političko delovanje
Međutim, opasno je ukoliko pojedine kolege nastavnici i profesori izađu iz domena svog rada. Ukoliko iskoriste đake za neke svoje političke ciljeve. Škole ne bi trebalo i ne smeju biti mesto gde se zaposleni ili đaci iskorišćavaju za političko delovanje. Takav slučaj smo videli pre neki dan kada su pojedini profesori izveli đake jedne novosadske gimnazije kao vid protesta protiv vlasti. Da igra slučaja bude veća, jedan od đaka koji je bio primoran da izađe bio je mlađi sin premijera Miloša Vučevića. Ironija je u tome što je sin premijera Srbije morao da stoji sa ostalim svojim vršnjacima na performansu koji je između ostalog i protiv njegovog oca.
Ne bi trebalo zaboraviti da ukoliko se iz nekog razloga angažuju đaci koji su maloletni za vannastavne aktivnosti, potrebna je saglasnost roditelja. U ovom slučaju bila bi potrebna saglasnost premijera Miloša Vučevića da njegov sin izlazi na performans koji je (in)direktno protiv njega. Sigurno da za ovo „ćutanje“ petkom u 11:52 sati nije tražena saglasnost roditelja učenika. Ovde se javlja i problem koji ovakvi performansi zloupotrebe đaka prave problem i rukovodstvima istih tih škola. A može se postaviti pitanje da li postoji saglasnost porodica žrtava za ovakvo delovanje.
Zloupotreba mladih je opasna
Srednjoškolci su mladi ljudi, u osetljivom dobu koji tek kreiraju svoje mišljenje o svetu. Svaka zloupotreba ovih mladih ljudi je opasna. Pogotovo u političke svrhe. A time se crta i meta onom većinskom delu kolega koji ne učestvuju u ovome i trude se da sa đacima ne razgovara i angažuju ih na ovaj način. Ovo se poklapa i sa aktuelnim štrajkom koji se sprovodi od strane nekoliko prosvetnih sindikata.
Đaci i studenti su upotrebljavani na protestima 1990-ih godina protiv režima Slobodana Miloševića i 2000. godine. Međutim, čak i tada se imalo obzira prema maloletnim srednjoškolcima i kako će ovakve tenzije u društvu da utiču na njihov mentalni razvoj. Ukoliko se žalimo da se sistem prosvete urušava zbog nepoštovanja nastavnog kadra od strane pojedinih đaka i njihovih roditelja, ovo nije način da se taj sistem oporavi. Đaci su u školama da uče, da poštuju svoje profesore kao autoritete u okviru nastavnih aktivnosti. I da se puste kada sami stasaju da formiraju svoje mišljenje i po njemu i deluju. Pustimo decu da budu deca.
Rastislav Stojsavljević, profesorgeopolitike