РЕЗОН: Трактат о безначајности, тако млад, а већ комесар

Има легитимацију, вири му два прста из џепа сакоа. Брига њега! Нико од главних јунака данашњег текста није глумац, али је свако од њих једним делом Радован Трећи. Другом половином је политички комесар. Мисли да му је све дозвољено, и да сви морају да му се клањају. Млади судија сања да изриче доживотне затворске казне. Млади спортиста сања злато на светском првенству, осим ако није члан фудбалске репрезентатације Србије. Млади писац сања Нинову награду. Млада спонзоруша сања Задругу, или Елиту. Оперски певач наступ у Бечкој опери, Метрополитену или Бољшом театру. 

О чему сањају опозициони одборници? Греши свако ко мисли да им је сан да држе говоре који ће засенити беседничко умеће Скерлића или Кочића. Они би дали све на свету да лоше говорништво замене за кожне чизме и шињеле. Њихова политика представља тетурање између идеје да не треба да влада онај ко добије највише гласова на изборима, већ онај ко је најагресивнији, и настојања да грађане застрашивањем приволе да постану њихови гласачи.   

Млади одборник, завичајно из Дрвара, свуда показује своју одборничку легитимацију, као да је у најмању руку командант среза, и малтретира грађане и раднике јавних предузећа. Иде где хоће. Захтева. Наређује. И кад му не удовоље, жали се медијима. И мада се противи ријалити програмима, од политике прави ријалити. Свуда са собом води камермана, који снима његове комесарске подухвате. Пре петанестак дана ненајавен је бануо у ГСП и малтретирао обезбеђење. Други млађани комесар, из странке коју повезују с америчким филантропима, пресретао је и прогањао раднике „Градског зеленила”. Заједно са трећима, који мелтретирају све Новосађане и имају амбиције да монархизују самосвргнуту краљевску породицу, раде као агенти продаје флаширане воде. Већ месец дана се из петних жила упињу да докажу да је вода, која је истог, и бољег квалитета него у време кад су они управљали „Водоводом” неисправна. На исти демократски начин су комунисти и ДОС објашњавали народу да је боље да немају него да имају. 

И свако од њих свој ауторитет црпи из једне безначајности - одборничке легитимације. Одборничка функција не представља никакву узвишеност. Никакву изузетност. То је, истини за вољу, најобичнија синекура. Одборник ни по чему није значајнији, изврснији, нити узвишенији од других Новосађана. Осим, што за разлику од њих, поред објављивања статуса на друштвеним мрежама има могућност да прича у Скупштини града. Шта год му падне на памет. У складу са својим ораторским и интелектуалним капацитетима. 

Али, мало је то. Опозициони млади лавови желе да буду комесари. Да по угледу на чланове КПЈ буде диверзант без одговорности. Да прави хаос. Да шири панику. Да узбуњује и плаши честит свет. И то ће радити на седници Скупштине града. Настојаће да расправу о ребалансу буџета претворе у продајну трибину флаширане воде. Биће то скривени наставак кампање да се „Водовод” прода странцима, у чему су заустављени 2012. године. Предлог ребаланса неће читати. Захтеваће оснивање комисије, коју би они водили, и која би уместо научника утврђивала квалитет воде. Инсистираће да се њима, мимо воље грађана повери управљање јавним предузећима. Правиће перформансе. Наставиће с измишљањем афера, без којих њихов боравак на политичкој сцени није могућ. Само то их држи у политичком животу. У каквом-таквом фокусу малог дела јавности. Без измишљотина, нестали би преко ноћи и отишли у заборав. 

Опозициони млади лавови желе да буду комесари. Да по угледу на чланове КПЈ буде диверзант без одговорности. Да прави хаос. Да шири панику. Да узбуњује честит свет. И то ће радити на седници Скупштине града. Настојаће да расправу о ребалансу буџета претворе у продајну трибину флаширане воде

Опсенар нема другу могућност. Обмана је потврда његовог присуства и постојања. Он нема визију. План и програм. Његова политика је химера, привиђење, илузија, тлапња. И непрестано је треба хранити и одржавати у животу. И зато су афере које пласирају, и седнице Скупштине које траже важне за политички живот града и разумевање политичке стварности. Тек кроз спинове и њихова излагања и постпуке на седницама, Новосађани ће моћи да виде какви су истински опозициони домети и могућности. Шта стварно знају. Шта стварно нуде и шта стварно могу. Чак и они који су гласали за њих откриће да ту нема искреног деловања, нити стварних способности. Да је њихов активизам најобичнија илузија. Мистификована варка коју само перманентна изложеност може да раскринка.

Новосадску политичку сцену пратим 25 година. Знам ко је кад шта рекао. Знам ко је с ким шуровао. Ко је варао, крао, отимао. Прочитао сам више од 50 градских буџета и ребаланса. Написао сам више од 3.000 текстова за најзначајније српске листове. Био сам главни уредник двоје врло утицајних градских новина. Предвидео сам пад ДС-а с власти 2012, успон и пад Драгана Ђиласа и Бојана Пајтића на челу ДС-а. Знам истину о стварним квалитетима старих опозиционара. Нису реализовали ниједну инвестицију. Оне ретке које су започели, оставили су незавршене. Очигледно ми је шта су циљеви и планови нових опозициних узданица и како ће се ствари даље развијати. И на седници о ребалансу и на свим наредним седницама. И како ће изгледати политичка сцена у будућности. 

Што дуже буду присутни у реалном политичком животу, на позорници градског парламента, кад више не буду могли да се представљају као диверзантска герила, њихови политички недостаци и лоше намере постајаће све очигледнији. И предвиђам, СНС ће их пуштати да што снажније обелодањују своје мане. Стално присуство у политичкој арени разоткриће да осим лажних афера нису кадри да смисле ништа квалитетно с чиме могу изаћи пред грађане. Зато ће постати још деструктивнији, и још агресивнији. Ствари које су лоше увек ће бити лоше, не постоји начин да се преокрену у доброту. 

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу