РЕЗОН: Од шанца на периферији до најпожељнијег места за живот

За 276 година од када самостално, по вољи народа, бира своје представнике, много тога се променило. Али, Нови Сад је и даље заједница у којој сложно живи више од 20 нација, које повезује исти циљ - успешан Нови Сад. Нови Сад по мери Новосађана. Много тога је урађено у prеthodnih 276 година. Нови Сад је од неугледне вароши, израстао у мегаполис. Почетком 20 века, кад није имао струју ни водовод, и кад је бројао око 30.000 душа, нико му није давао те шансе.

Може се рећи да је Нови Сад, током последња три века живео амерички сан. Раније се изборио за независност, али је за релативно исто време, успео да пређе пут од шанца на крајњој периферији до капије Европске уније. Нови Сад је од најудаљеније и најневажније вароши стигао до Европске престонице културе. И Европске престонице младих. И биће светска престоница књиге.

То није дошло само од себе. Свака генерација дала је свој допринос. Многи су заслужили похвале. Један број њих више од покуде. Већина се, у границама свог умећа борила за богатство и просперитет свих. Једна генерација за свој лични берићет. Њих су водиле интриге, расипништво и корупција. Ено их и данас грађанима продају исте обмане и исте опсене. Сећање на њих је горе од кошмара. Учинак им се може измерити само бројем отпуштених радника и бројем затворених фабрика. У њихово време упропаштено је све што је створено за prеthodnе 252 године. Страх од њиховог повратка на власт још увек је тако велик да Новосађани не могу да се опусте чак ни сада кад много боље живе. И кад не страхују за своју егзистенцију.

На крају 2012, после 12 година пропадања и 10 година стагнације у рату и санкцијама, Нови Сад је имао лоше изгледе. Напредњаци кажу да се све променило током три градоначелничка мандата Милоша Вучевића. Да је он успео да Нови Сад подигне из тешког нокаута и осови га на ноге. Да је успео да га опорави и да данас, 12 година касније, стоји чвршће него икад и после нових школа, вртића, улица и булевара гради три нова три моста. Кажу, да је за десет година отворено 12 фабрика и запослено више од 43.000 људи. Да су у међувремену, током две године Ђурићевог управљања градом, отворене још две фабрике, а да је број новозапослених премашио 47.000. Тврде да су изграђене улице тамо где их никад није било. А није их било у великом броју и градских и приградских насеља. Изграђени су нови булевари. Зграда Завода за хитну помоћ. Два нова дома здравља. Девет нових вртића. Музичко-балетска школа са концертном двораном. Многа приградска насеља, после деценија чекања добила су канализацију и канализационе колекторе, који ће свој пуни смисао добити кад се изгради централни пречистач отпадних вода.

Ђурић је имао много лакши посао него Вучевић. Наследио је у градској каси 2,5 пута више новца него што га је град имао 2012, на почетку првог Вучевићевог мандата. Наследио је пројекте три нова моста, две нове школе и још четири нова вртића.

Опозиција каже - ништа није урађено, само је све уназађено. Ниједно оспоравање није веродостојно без провере. Противници СНС-а сматрају да се Нови Сад најбрже и најквалитетније развијао у доба комунизма. Изоставићемо оксиморон да комунизам хвале декларативно најљуће демократе и порверити гола факта.

Пре почетка Другог светског рата биле су 94 мале фабрике и занатске радионице, у њима је радило 5.500 радника. За 44 године, од стварања СФР Југославије до њеног распада отворено је 20 нових великих фабрика и проширен капацитет једног броја предратних фирми. Од 1945. до суноврата 1989. запослено је 50.000 људи, од чега 30.000 у индустрији.

СНС каже да је све бројиво, мерљиво и упоредиво. Према њиховим подацима, за само 12 година, од јесени 2012. до септембра 2024. отворено је 14 великих фабрика, и више десетина малих и средњих предузећа и запослено 47.000 људи. Само 3.000 мање, него у целој комунистичкој ери, дугој скоро пола века. И кажу, ево - то је Вучевићев резултат. И додају два нова дома здравља. Девет нових вртића, Музичко-балетску школу. Два нова парка. Нове улице. Нове булеваре, стотине километара нове водоводне и канализационе мреже, нову фабрику воде.

Напредњаци кажу, то су аргументи који потврђују да је Милош Вучевић најуспешнији градоначелник у историји града. Кажу да га је наследио у расулу, али да није кршио руке и нарицао над сенкама прошлости. Знао је да Нови Сад нема луксуз да стагнира. Да се морају отворити нове фабрике и запослити људи. Да се јавни сектор мора реформисати и убрзати урбанизација града. Као доказ да је био у праву напредњаци нуде чињеницу да је буџет града достигао 43 милијарде динара и да је постао најпожељније место за живот у региону.

Ако је тако, Ђурић има прилику да уради много. Има одличну стартну позицију. И свог човека на челу Владе. Свог prеthodnika и свог ментора. Заједно могу да створе услове да кредо о напретку прерасте у тапију неоповратног просперитета и богатства Новог Сада и Новосађана. А 2028. ће дати одговоре на то.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу