REZON: Traktat o beznačajnosti, tako mlad, a već komesar
Niko od glavnih junaka današnjeg teksta nije glumac, ali je svako od njih jednim delom Radovan Treći. Drugom polovinom je politički komesar. Misli da mu je sve dozvoljeno, i da svi moraju da mu se klanjaju.
Ima legitimaciju, viri mu dva prsta iz džepa sakoa. Briga njega! Niko od glavnih junaka današnjeg teksta nije glumac, ali je svako od njih jednim delom Radovan Treći. Drugom polovinom je politički komesar. Misli da mu je sve dozvoljeno, i da svi moraju da mu se klanjaju. Mladi sudija sanja da izriče doživotne zatvorske kazne. Mladi sportista sanja zlato na svetskom prvenstvu, osim ako nije član fudbalske reprezentatacije Srbije. Mladi pisac sanja Ninovu nagradu. Mlada sponzoruša sanja Zadrugu, ili Elitu. Operski pevač nastup u Bečkoj operi, Metropolitenu ili Boljšom teatru.
O čemu sanjaju opozicioni odbornici? Greši svako ko misli da im je san da drže govore koji će zaseniti besedničko umeće Skerlića ili Kočića. Oni bi dali sve na svetu da loše govorništvo zamene za kožne čizme i šinjele. Njihova politika predstavlja teturanje između ideje da ne treba da vlada onaj ko dobije najviše glasova na izborima, već onaj ko je najagresivniji, i nastojanja da građane zastrašivanjem privole da postanu njihovi glasači.
Mladi odbornik, zavičajno iz Drvara, svuda pokazuje svoju odborničku legitimaciju, kao da je u najmanju ruku komandant sreza, i maltretira građane i radnike javnih preduzeća. Ide gde hoće. Zahteva. Naređuje. I kad mu ne udovolje, žali se medijima. I mada se protivi rijaliti programima, od politike pravi rijaliti. Svuda sa sobom vodi kamermana, koji snima njegove komesarske poduhvate. Pre petanestak dana nenajaven je banuo u GSP i maltretirao obezbeđenje. Drugi mlađani komesar, iz stranke koju povezuju s američkim filantropima, presretao je i proganjao radnike „Gradskog zelenila”. Zajedno sa trećima, koji meltretiraju sve Novosađane i imaju ambicije da monarhizuju samosvrgnutu kraljevsku porodicu, rade kao agenti prodaje flaširane vode. Već mesec dana se iz petnih žila upinju da dokažu da je voda, koja je istog, i boljeg kvaliteta nego u vreme kad su oni upravljali „Vodovodom” neispravna. Na isti demokratski način su komunisti i DOS objašnjavali narodu da je bolje da nemaju nego da imaju.
I svako od njih svoj autoritet crpi iz jedne beznačajnosti - odborničke legitimacije. Odbornička funkcija ne predstavlja nikakvu uzvišenost. Nikakvu izuzetnost. To je, istini za volju, najobičnija sinekura. Odbornik ni po čemu nije značajniji, izvrsniji, niti uzvišeniji od drugih Novosađana. Osim, što za razliku od njih, pored objavljivanja statusa na društvenim mrežama ima mogućnost da priča u Skupštini grada. Šta god mu padne na pamet. U skladu sa svojim oratorskim i intelektualnim kapacitetima.
Ali, malo je to. Opozicioni mladi lavovi žele da budu komesari. Da po ugledu na članove KPJ bude diverzant bez odgovornosti. Da pravi haos. Da širi paniku. Da uzbunjuje i plaši čestit svet. I to će raditi na sednici Skupštine grada. Nastojaće da raspravu o rebalansu budžeta pretvore u prodajnu tribinu flaširane vode. Biće to skriveni nastavak kampanje da se „Vodovod” proda strancima, u čemu su zaustavljeni 2012. godine. Predlog rebalansa neće čitati. Zahtevaće osnivanje komisije, koju bi oni vodili, i koja bi umesto naučnika utvrđivala kvalitet vode. Insistiraće da se njima, mimo volje građana poveri upravljanje javnim preduzećima. Praviće performanse. Nastaviće s izmišljanjem afera, bez kojih njihov boravak na političkoj sceni nije moguć. Samo to ih drži u političkom životu. U kakvom-takvom fokusu malog dela javnosti. Bez izmišljotina, nestali bi preko noći i otišli u zaborav.
Opozicioni mladi lavovi žele da budu komesari. Da po ugledu na članove KPJ bude diverzant bez odgovornosti. Da pravi haos. Da širi paniku. Da uzbunjuje čestit svet. I to će raditi na sednici Skupštine grada. Nastojaće da raspravu o rebalansu budžeta pretvore u prodajnu tribinu flaširane vode
Opsenar nema drugu mogućnost. Obmana je potvrda njegovog prisustva i postojanja. On nema viziju. Plan i program. Njegova politika je himera, priviđenje, iluzija, tlapnja. I neprestano je treba hraniti i održavati u životu. I zato su afere koje plasiraju, i sednice Skupštine koje traže važne za politički život grada i razumevanje političke stvarnosti. Tek kroz spinove i njihova izlaganja i postpuke na sednicama, Novosađani će moći da vide kakvi su istinski opozicioni dometi i mogućnosti. Šta stvarno znaju. Šta stvarno nude i šta stvarno mogu. Čak i oni koji su glasali za njih otkriće da tu nema iskrenog delovanja, niti stvarnih sposobnosti. Da je njihov aktivizam najobičnija iluzija. Mistifikovana varka koju samo permanentna izloženost može da raskrinka.
Novosadsku političku scenu pratim 25 godina. Znam ko je kad šta rekao. Znam ko je s kim šurovao. Ko je varao, krao, otimao. Pročitao sam više od 50 gradskih budžeta i rebalansa. Napisao sam više od 3.000 tekstova za najznačajnije srpske listove. Bio sam glavni urednik dvoje vrlo uticajnih gradskih novina. Predvideo sam pad DS-a s vlasti 2012, uspon i pad Dragana Đilasa i Bojana Pajtića na čelu DS-a. Znam istinu o stvarnim kvalitetima starih opozicionara. Nisu realizovali nijednu investiciju. One retke koje su započeli, ostavili su nezavršene. Očigledno mi je šta su ciljevi i planovi novih opozicinih uzdanica i kako će se stvari dalje razvijati. I na sednici o rebalansu i na svim narednim sednicama. I kako će izgledati politička scena u budućnosti.
Što duže budu prisutni u realnom političkom životu, na pozornici gradskog parlamenta, kad više ne budu mogli da se predstavljaju kao diverzantska gerila, njihovi politički nedostaci i loše namere postajaće sve očigledniji. I predviđam, SNS će ih puštati da što snažnije obelodanjuju svoje mane. Stalno prisustvo u političkoj areni razotkriće da osim lažnih afera nisu kadri da smisle ništa kvalitetno s čime mogu izaći pred građane. Zato će postati još destruktivniji, i još agresivniji. Stvari koje su loše uvek će biti loše, ne postoji način da se preokrenu u dobrotu.
Milorad Bojović
Autor je stručnjak za odnose s javnošću
