РЕЗОН Дубоке опасности плитке поезије

Пише: Милорад Бојовић

Хегела је тешко оспоравати, па нећу трошити време на то. Нећу оспоравати ни Гадамера да је за утврђивање истине неопходна поуздана метода. Нити Аристотелову методу силогизма, на основу које се из Хегелове дефиниције да извући закључак да се кроз језик неке групе могу детектовати њене културне и интелектуалне склоности. 

Студенти у блокади су, у складу са смерницама Шарпа, Отпора и Срђе Поповића протесте зачинили хумором. Певали су песме ругалице. Играли драме исмевалице. Исцртавали и исписивали подсмешљиве пароле и слогане на транспарентима. Медији су их прогласили најобразованијим делом Србије. Подршку су им пружали и доктори наука, али и људи с четири разреда основне школе. Што рече Јан Хус „о света простото”. 

Семантичка анализа открива да најобразованији део Србије није показао респектабилно разумевање демократије, пристојности и људских слобода, али је показао завидно познавање прворазредног шунда. Кад су ишли да певају серенаде под прозорима тужитељке Загорке Доловац и председника Вучића, искористили су стихове песме „Изађи мала”. Пошто је Гугл најпаметнији на свету, јер све зна, приупитао сам га ко пева наведену песму. Што би рекао По, Гугл рече: - Ферид Авдић! У питању је фолк певач из Босне, који је песму отпевао давне 1985. Чак је и Авдић заборавио да је та песма икада и постојала. За длаку се није шлогирао кад се, четири деценије касније, појавила нова армија обожавалаца. Морао је да се врати из пензије у кафану, и дере грло до ситних сати.

Студенти нису запалили жито. Културолошки суноврат није њихова одговорност. Из тога шта слушају, види се чему су их научили њихови родитељи, учитељи, наставници и професори. И зато не треба да чуди што се протежира идеја да деца не треба да иду у школу, али морају ићи на екскурзије
 

Било је за очекивати да најпрогресивнији и најавангарднији део нације, пева неки рок. Или панк. Али, ето. Живот је ролеркостер. Оно што кадгод би тешки треш, чега су се најавангарднији и најпаметнији стидели, данас је изузетна уметност. Да знају за Пекиншку патку, рекли би да плитка поезија, не може бити звезда водиља. Осим што је у питању парада неукуса и кича, реч „мала” је и родно врло проблематична. Представља пежоративан стереотип, који је патерналистички и врло мизогин, јер жену ставља у контекст подређености и потчињености. 

Њихов главни слоган „пумпај” још је занимљивији. Открива изузетно познавање турбофолка и трепа. Треп је у сленгу означавао место где се продаје дрога. Касније је постао назив за стил музике који популаризује криминал, материјализам, славу, пороке. За глорификацију уличне фразе „пумпај” каже Гугл, заслужна је звезда „Гранда” Дарко Лазић, који је познат по пребрзој вожњи аутомобила, и то без дозволе. И другим наклоностима заснованим на бенефитима експорт-импорт размене човеченаства са Јужном Америком, а посебно са Колумбијом. Извођач другог хита са истим слоганом је Десингерица, српски репер који је почео да се бави музиком у сарадњи са извесним уметничким колосом Пљугицом. Заобишао сам даље истраживање о овим еминетним уметницима и филозофима. 

Ако је судити по слоганима и паролама, Десингерица је Аристотел, а Ферид Авдић и Дарко Лазић су Платон и Русо нових генерација. Многи од њих неће знати шта је рекао Томас Џеферсон о слободи појединца, или Де Токвил о демократији. Мисле да је Сантајана име неког Јутјубера, а да је Макијавели лик из спота са Ај-ди-џеј телевизије. Захваљујући најпаметнијем и најобразованијем делу народа, дошли смо дотле да су Дарко Лазић и Десингерица утицајнији од Хобса и Лока, а Ферид Авдић цитиранији него Волтер.

Студенти нису запалили жито. Културолошки суноврат није њихова одговорност. Из тога шта слушају, види се чему су их научили њихови родитељи, учитељи, наставници и професори. И зато не треба да чуди што се протежира идеја да деца не треба да иду у школу, али морају ићи на екскурзије. Просветни кадар их учи како да униште економију своје државе, али и како да поуздано сопствене родитеље доведу до банкрота. Како да постану дужници погрешних амбиција својих професора. 

Не треба да следите пример својих наставника. Ви њима нисте дужни ништа, али јесу они вама. Што би рекао Стрепсијад: - „Сви њихови дугови на вашу главу ће пасти”.  

Школа коју заговарају професори блокадери није храм знања. Блокирана школа је позорница на којој наставници помажу деци да аплаудирају властитом незнању. Сопственом духовном банкроту. 

Треба организовати перформансе за полагање испита из естетике и културологије, на којима би кандидати, уместо десетке добијали маркицу са ликом Дарка Лазића. Уместо деветке Десингерицу. А уместо осмице Ферида Авдића. И пошто је време највећи непријатељ гомила, тумачених у Ле Боновој дефиницији као групе људи коју повезује исти циљ, власт не треба да ради ништа. Треба мирно да ради свој посао, и пусти да бесциљни замор угаси занос револуционара. Кад екстрем нема са ким да се сукоби, једино му остаје да се свађа сам са собом. А то и није неки избор. 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу