НАСТАВНИЦИ СЕ ОБРУКАЛИ ЗЛОУПОТРЕБОМ ЂАКА У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ Уколико је син премијера морао да претрпи овакво понижење, шта да очекује дете обичног грађанина

Да не буде забуне, није реч ни о каквој великој групи људи, већ су само екстремно агресивни, бахати и безобразни, па се тако шачица људи определила за тактику вишенедељног малтретирања већине грађана, уз планско провоцирање грађанских сукоба, јер знају да свака акција рађа и реакцију.

Групација људи којој се не може удовољити

У тренуцима када се наша држава и руководство суочавају са никада већим притисцима, екстремно тешком ситуацијом на распетом Косову и Метохији, када Срби у јужној покрајини трпе Куртијев терор и када се у свету дешавају бројни сукоби који прете да ескалирају на ниво Трећег светског рата, у Србији шачица екстремиста, гомила политичких вуцибатина, маргиналаца, лешинара покушава да све обесмисли, релативизује, омаловажи, да политичку сцену сведе на циркус, тоталну банализацију, вулгарну тривијализацију. Као хијене само чекају да се деси нека трагедија, несрећа, јер другачије не би могли ни да наметну тему на којој би покренули протесте, пошто не умеју то да обаве на некој нормалној политичкој равни.

Посебно је дегутантно било како су, без имало пијетета према жртвама, похитали да злоупотребе у политичке сврхе страшну трагедију која је Нови Сад, као и целу Србију зaвила у црно. Тражили су нечију одговорност по хитном поступку, иако је за подизање ваљаних оптужница и доказивање кривице потребно време, тражили су моменталне оставке, а када се и све то догодило, онда су причали како је то маска и циркус, скретање пажње. То је просто таква групација људи, којој се не може угодити, јер шта год да урадите они ће вриштати и протестовати, јер они протестују ради протеста и њихов циљ је рушење власти, а не некакво наводно побољшање прилика у Србији. Нажалост, у томе им се придружују и одметнути делови система, жути репови и оно што се зове дубоком државом.

Нажалост, то није нека дубока држава која би увек водила рачуна о националним интересима државе Србије током ма које власти, него она однарођена, анационална и само тзв. дубока држава у Србији која је једва дочекала прилику да забије нож у леђа својој држави. Пример тога су и наставници и запослени у просвети који су се обрукали злоупотребом малолетних ђака у политичке сврхе и ускраћивањем њихових права и слобода. Тако су се чак поједини просветари усудили да натерају и сина премијера Милоша Вучевића да против своје воље, као и његови школски другари, оде на политички протест против рођеног оца, што је досад невиђена дрскост и провокација за коју би неко морао да сноси одговорност. Уколико је син премијера државе морао да претрпи овакво
понижење, шта тек да очекује дете неког обичног грађанина. Свако дете и сваки грађанин су апсолутно једнаки, да се разумемо – овде је реч о запитаности над тим да ако су способни да на овај начин малтретирају и покушају да понизе дете премијера државе, шта ће тек да ураде неком мање познатом уколико им се нађе на путу и не мисли као и они.

Дете је дете и нико нема права да га малтретира

Ако ово раде док су у опозицији, како ли би тек терорисали када би се опет дочепали власти. Њихову претходну владавину терора смо имали прилике да видимо почетком двехиљадитих, а нема сумње да би дежа ву био далеко гори, на нивоу Робеспјера, јер имају менталитет гиљотине. Последњи је тренутак да се оваквом опозиционом лудилу стане на пут. Они који су овако поступили са дететом премијера Вучевића, морају сносити озбиљне консеквенце. Дете је дете, и нико нема право да га малтретира, ко год да му је отац. Полудели опозиционари су умислили да могу да тероришу све редом. Једини "грех"
Вучевићевог сина јесте то што је син једног часног оца и што је део једне нормалне породице која воли Србију и све њене грађане, без обзира на овакве ексцесе ситних људских душа и ужасне поступке према њима.

Урош Николић, политички аналитичар