NASTAVNICI SE OBRUKALI ZLOUPOTREBOM ĐAKA U POLITIČKE SVRHE Ukoliko je sin premijera morao da pretrpi ovakvo poniženje, šta da očekuje dete običnog građanina

Da ne bude zabune, nije reč ni o kakvoj velikoj grupi ljudi, već su samo ekstremno agresivni, bahati i bezobrazni, pa se tako šačica ljudi opredelila za taktiku višenedeljnog maltretiranja većine građana, uz plansko provociranje građanskih sukoba, jer znaju da svaka akcija rađa i reakciju.

Grupacija ljudi kojoj se ne može udovoljiti

U trenucima kada se naša država i rukovodstvo suočavaju sa nikada većim pritiscima, ekstremno teškom situacijom na raspetom Kosovu i Metohiji, kada Srbi u južnoj pokrajini trpe Kurtijev teror i kada se u svetu dešavaju brojni sukobi koji prete da eskaliraju na nivo Trećeg svetskog rata, u Srbiji šačica ekstremista, gomila političkih vucibatina, marginalaca, lešinara pokušava da sve obesmisli, relativizuje, omalovaži, da političku scenu svede na cirkus, totalnu banalizaciju, vulgarnu trivijalizaciju. Kao hijene samo čekaju da se desi neka tragedija, nesreća, jer drugačije ne bi mogli ni da nametnu temu na kojoj bi pokrenuli proteste, pošto ne umeju to da obave na nekoj normalnoj političkoj ravni.

Posebno je degutantno bilo kako su, bez imalo pijeteta prema žrtvama, pohitali da zloupotrebe u političke svrhe strašnu tragediju koja je Novi Sad, kao i celu Srbiju zavila u crno. Tražili su nečiju odgovornost po hitnom postupku, iako je za podizanje valjanih optužnica i dokazivanje krivice potrebno vreme, tražili su momentalne ostavke, a kada se i sve to dogodilo, onda su pričali kako je to maska i cirkus, skretanje pažnje. To je prosto takva grupacija ljudi, kojoj se ne može ugoditi, jer šta god da uradite oni će vrištati i protestovati, jer oni protestuju radi protesta i njihov cilj je rušenje vlasti, a ne nekakvo navodno poboljšanje prilika u Srbiji. Nažalost, u tome im se pridružuju i odmetnuti delovi sistema, žuti repovi i ono što se zove dubokom državom.

Nažalost, to nije neka duboka država koja bi uvek vodila računa o nacionalnim interesima države Srbije tokom ma koje vlasti, nego ona odnarođena, anacionalna i samo tzv. duboka država u Srbiji koja je jedva dočekala priliku da zabije nož u leđa svojoj državi. Primer toga su i nastavnici i zaposleni u prosveti koji su se obrukali zloupotrebom maloletnih đaka u političke svrhe i uskraćivanjem njihovih prava i sloboda. Tako su se čak pojedini prosvetari usudili da nateraju i sina premijera Miloša Vučevića da protiv svoje volje, kao i njegovi školski drugari, ode na politički protest protiv rođenog oca, što je dosad neviđena drskost i provokacija za koju bi neko morao da snosi odgovornost. Ukoliko je sin premijera države morao da pretrpi ovakvo
poniženje, šta tek da očekuje dete nekog običnog građanina. Svako dete i svaki građanin su apsolutno jednaki, da se razumemo – ovde je reč o zapitanosti nad tim da ako su sposobni da na ovaj način maltretiraju i pokušaju da ponize dete premijera države, šta će tek da urade nekom manje poznatom ukoliko im se nađe na putu i ne misli kao i oni.

Dete je dete i niko nema prava da ga maltretira

Ako ovo rade dok su u opoziciji, kako li bi tek terorisali kada bi se opet dočepali vlasti. Njihovu prethodnu vladavinu terora smo imali prilike da vidimo početkom dvehiljaditih, a nema sumnje da bi deža vu bio daleko gori, na nivou Robespjera, jer imaju mentalitet giljotine. Poslednji je trenutak da se ovakvom opozicionom ludilu stane na put. Oni koji su ovako postupili sa detetom premijera Vučevića, moraju snositi ozbiljne konsekvence. Dete je dete, i niko nema pravo da ga maltretira, ko god da mu je otac. Poludeli opozicionari su umislili da mogu da terorišu sve redom. Jedini "greh"
Vučevićevog sina jeste to što je sin jednog časnog oca i što je deo jedne normalne porodice koja voli Srbiju i sve njene građane, bez obzira na ovakve ekscese sitnih ljudskih duša i užasne postupke prema njima.

Uroš Nikolić, politički analitičar