Бојан Билбија за Политику: Одговорност уместо насиља

У овим данима, једним од најтежих за Србију, многи показују своје праве и искрене намере. После незапамћене трагедије у Новом Саду, кад је услед пада надстрешнице теже од 100 тона живот изгубило 14 недужних људи, председник Србије Александар Вучић исте вечери је, видно потресен, рекао да ће све бити истражено и, кад се утврди кривична и политичка одговорност, да је нико неће избећи. Нормална, очекивана реакција. Пре свега човека, а затим и шефа државе који већ дуже од 10 година има највећи углед међу грађанима.

Ма како то некима било болно да прихвате, одговорност сносе они којима објективно и припада. Јер, много је већа бол оних који су изгубили најмилије, или им се лекари боре за живот. То није само политика – сносиш одговорност за оно што си учинио. Или си пропустио да учиниш. Или ниси знао да је неко учинио. У случају политичке одговорности и нема праве кривице, али је у демократији оставка морални чин, не само појединца, већ акт у име читаве државе која ради у корист грађана. И зато је поступак Горана Весића исправан.

Али, некима то није довољно. На сву ову муку, они траже још крви. Прете убиством председнику Вучићу, најављују хаос и насиље на улицама наших градова, разбијају просторије СНС-а. Позивају на револуцију и отцепљење Војводине, као извесни Куртијев сарадник Бобан Богдановић, који се кити америчком, ЕУ и НАТО заставом и слика се с опозиционим лидерима. И објављује Вучићеву слику с метом, уз поруку: „Ли Харви Освалд је коначно међу нама.”

Захтевају се оставка владе и ванредни избори. И „прелазна влада”, што је друго име за власт без избора. За то је Вучић више пута рекао да се неће десити, јер се власт у овој земљи добија и губи само путем избора. И док Вучић говори о истрази и утврђивању одговорности, смиривању тензија, они траже нове немире и страдања. После пожара у новосадској дискотеци „Контраст” у априлу 2012, кад је погинуло шест младих особа, Вучић није дестабилизовао Србију кроз протесте и немире, јер се то не ради ако си одговоран и волиш своју земљу. А то је била већ друга слична трагедија у Новом Саду за само четири године. И месец дана пред одлучујуће изборе – идеалан тајминг по критеријуму оних који данас злоупотребљавају емоције грађана у политичке сврхе.

На друштвеним мрежама појавио се још један позив на убиство председника, уз поруку да ће „овој земљи коначно сванути” кад неко у ТВ Дневнику поново прочита речи које је Наташа Мићић изговорила након атентата на Зорана Ђинђића. Позиви на убиство Вучића нису ни случајни, ни безазлени, ма како се неко трудио да их таквим прикаже. Поготово након покушаја атентата на Доналда Трампа и Роберта Фица, којима су такође претходили изливи мржње.

И страни фактор има своје интересе. Неувођење санкција Русији, упорно одбијање Вучића да призна независност КиМ, одбрана интереса Републике Српске и Срба у региону, посвећеност економском развоју Србије – све то се многима не допада. Један од доказа су бар три хрватске телевизије, укључујући и државни ХРТ, које унисоно преносе речи домаћих активиста на терену – ухапсите Вучића! Или хрватски портал „Индекс”, који распирује протестна расположења у нашој земљи. То су мало ублажене верзије претње коју је, такође с ХРТ-а, упутио аналитичар Марио Галић – да Вучићев авион треба оборити над Београдом и тако „решити проблем Српског света”.

Најмање су нам у овом тренутку потребни душебрижници са стране, који се отворено мешају у нашу унутрашњу политику, под маском бриге за демократију, људска права и све остало. Ми ћемо наше проблеме решавати сами, ко је крив одговараће строго. Али, морају да одговарају, а пре свега да се уразуме, и они који призивају крв и насиље, рушење легално изабраних институција ове земље.

politika.rs/Bojan Bilbija