Bojan Bilbija za Politiku: Odgovornost umesto nasilja

U ovim danima, jednim od najtežih za Srbiju, mnogi pokazuju svoje prave i iskrene namere. Posle nezapamćene tragedije u Novom Sadu, kad je usled pada nadstrešnice teže od 100 tona život izgubilo 14 nedužnih ljudi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić iste večeri je, vidno potresen, rekao da će sve biti istraženo i, kad se utvrdi krivična i politička odgovornost, da je niko neće izbeći. Normalna, očekivana reakcija. Pre svega čoveka, a zatim i šefa države koji već duže od 10 godina ima najveći ugled među građanima.

Ma kako to nekima bilo bolno da prihvate, odgovornost snose oni kojima objektivno i pripada. Jer, mnogo je veća bol onih koji su izgubili najmilije, ili im se lekari bore za život. To nije samo politika – snosiš odgovornost za ono što si učinio. Ili si propustio da učiniš. Ili nisi znao da je neko učinio. U slučaju političke odgovornosti i nema prave krivice, ali je u demokratiji ostavka moralni čin, ne samo pojedinca, već akt u ime čitave države koja radi u korist građana. I zato je postupak Gorana Vesića ispravan.

Ali, nekima to nije dovoljno. Na svu ovu muku, oni traže još krvi. Prete ubistvom predsedniku Vučiću, najavljuju haos i nasilje na ulicama naših gradova, razbijaju prostorije SNS-a. Pozivaju na revoluciju i otcepljenje Vojvodine, kao izvesni Kurtijev saradnik Boban Bogdanović, koji se kiti američkom, EU i NATO zastavom i slika se s opozicionim liderima. I objavljuje Vučićevu sliku s metom, uz poruku: „Li Harvi Osvald je konačno među nama.”

Zahtevaju se ostavka vlade i vanredni izbori. I „prelazna vlada”, što je drugo ime za vlast bez izbora. Za to je Vučić više puta rekao da se neće desiti, jer se vlast u ovoj zemlji dobija i gubi samo putem izbora. I dok Vučić govori o istrazi i utvrđivanju odgovornosti, smirivanju tenzija, oni traže nove nemire i stradanja. Posle požara u novosadskoj diskoteci „Kontrast” u aprilu 2012, kad je poginulo šest mladih osoba, Vučić nije destabilizovao Srbiju kroz proteste i nemire, jer se to ne radi ako si odgovoran i voliš svoju zemlju. A to je bila već druga slična tragedija u Novom Sadu za samo četiri godine. I mesec dana pred odlučujuće izbore – idealan tajming po kriterijumu onih koji danas zloupotrebljavaju emocije građana u političke svrhe.

Na društvenim mrežama pojavio se još jedan poziv na ubistvo predsednika, uz poruku da će „ovoj zemlji konačno svanuti” kad neko u TV Dnevniku ponovo pročita reči koje je Nataša Mićić izgovorila nakon atentata na Zorana Đinđića. Pozivi na ubistvo Vučića nisu ni slučajni, ni bezazleni, ma kako se neko trudio da ih takvim prikaže. Pogotovo nakon pokušaja atentata na Donalda Trampa i Roberta Fica, kojima su takođe prethodili izlivi mržnje.

I strani faktor ima svoje interese. Neuvođenje sankcija Rusiji, uporno odbijanje Vučića da prizna nezavisnost KiM, odbrana interesa Republike Srpske i Srba u regionu, posvećenost ekonomskom razvoju Srbije – sve to se mnogima ne dopada. Jedan od dokaza su bar tri hrvatske televizije, uključujući i državni HRT, koje unisono prenose reči domaćih aktivista na terenu – uhapsite Vučića! Ili hrvatski portal „Indeks”, koji raspiruje protestna raspoloženja u našoj zemlji. To su malo ublažene verzije pretnje koju je, takođe s HRT-a, uputio analitičar Mario Galić – da Vučićev avion treba oboriti nad Beogradom i tako „rešiti problem Srpskog sveta”.

Najmanje su nam u ovom trenutku potrebni dušebrižnici sa strane, koji se otvoreno mešaju u našu unutrašnju politiku, pod maskom brige za demokratiju, ljudska prava i sve ostalo. Mi ćemo naše probleme rešavati sami, ko je kriv odgovaraće strogo. Ali, moraju da odgovaraju, a pre svega da se urazume, i oni koji prizivaju krv i nasilje, rušenje legalno izabranih institucija ove zemlje.

politika.rs/Bojan Bilbija