ЈЕЗИВА СМРТ ПОРОДИЦЕ СМИЉАНИЋ ИЗ ФУТОГА: Ратни ветеран хладнокрвно их ликвидирао због новца, ДЕЧАКА УБИО НА НОШИ

Пиштољем шкорпион с пригушивачем убио је Добривоја, његову супругу у шестом месецу трудноће Миомирку и њиховог сина Ивана који је имао безмало четири гоодине. Малог Ивана бездушни убица је убио док је седео на ноши. 

Ратни ветеран из рата у Босни, умро је враћајући се из теретане ка ћелији, вероватно услед инфаркта. Тада је било за очекивати да ће робијати још десетак година, јер му је смртна казна после њеног укидања у земљи преиначена на максималних четрдесет година затвора. 

Како је већ наведено, мотив овог монструозног злочина било је користољубље.

Наиме, полиција је сматрала да је из исечене закључане актовке однесено око 12.000 марака док је Добривојев отац оценио да се ради о много већој суми. 

„За догађај нам је јавио отац оштећеног који је претходно неколико пута безуспешно телефоном звао сина и његову породицу. Потом је провалио у кућу и затекао своје најмилије мртве у њиховој куће у Футогу, преко пута кафане Курјак. Одмах смо отишли на лице места и оформирили штаб у тој полицијској испостави. Добривојево тело затекли смо а у доњем делу куће у радионици, односно тв-сервису.  Устрељен је отпозади у главу и врат и остао је преваљен преко радног стола. Његова жена је затечена с прострелним ранама на степеништу према горњем стамбеном делу куће, а дете је пронађено на ноши у купатилу с два метка који су у врату и стомаку“, испричао је за Дневник, тада, млади оперативац, очевидац увиђаја новосадске полиције Жељко Шука. 

Додаје да је убрзо утврђено да је мотив масакра новац, а не на пример освета или нешто треће.

Дело је почињено као такозвано "чишћење" у објекту. Изведено је изненадним упадом у просторију, брзо, муњевито уз онемогућавање било каквих изненађујућих момената. По принципу ликвидирати експресно све пред очима.  

 „Радили смо интензивно и брзо, у пуном капацитету, па смо анализом уочили да је пре овог дођаја изашла са издржавања затворске казне екипа која оперисала на том подручју, односно проваљивала куће у околини Футога. Међу њима на слободи се нашао и Борислав Чолић је из Босанске Костајнице. Он је претио иза рештака, где је доспео због провала, да ће убити неког инспектора у Новом Саду који изгледом подсећа на мене“, прича Шука.

Каже да је сазнао где борави на Детелинари, али га нису тамо затекли.

„Ипак, после ове потраге, отворила ми се ситуација у вези с масакром у Футогу. Клупко је почело да се одмотава веома брзо. Сазнали смо да му је саучесник био другар с робије, који је ухваћен због неког бенигног кривичног дела. Он га је возио на извршење убистава. Рекао је да није знао шта ће да се деси те да је био само возач. Вероватно нам је доста тога прећутао како би прошао што блаже“, наводи Шука.

Каже да су Чолића пронашли у изнајмљеном стану с неком девојком.

„Ухапсили смо га и нисмо му пружили шансу да пружи отпор. Међутим, хитно су нам требали су необориви докази, те смо, на моју иницијативу, нашло човека ван Новог Сада, такође Чолићевог друга из затвора, који му је направио пригушивач за шкорпиона. Он нам је чак показао нацрте за то и сведочио на суду о томе“, навео је Жељко Шука.   

Шука је, након хапшења, окривљеног Чолића дуго и исцрпно саслушавао поводом овог језивог и монструозног убиства. У једном моменту за који је оценио да је повољан за то, упитао је Чолића: "Па зашто побогу и дете".

„Затвореник ми је одмах, енергично одговорио: " А, шта ће живот детету без оца". То је био одговор човека, који, наводно, није упознао свог тату“, прича Шука.

Он се приликом бројних разговора с инспекторма хвалио да је од њега "јачи" по убиствима на овом простору само бивши члан земунског клана звани Зеница.

Након пресуде, Чолић је у затвору био под сталним надзором у скученој ћелији окруженој решеткама. Испред његове ћелије увек је био затворски чувар како би пратио сваки његов покрет. 

Излазак на слободу није дочекао.

Мило Бачванин

У следећем наставку: Масакр у породици Маријанац