JEZIVA SMRT PORODICE SMILJANIĆ IZ FUTOGA: Ratni veteran hladnokrvno ih likvidirao zbog novca, DEČAKA UBIO NA NOŠI

Pištoljem škorpion s prigušivačem ubio je Dobrivoja, njegovu suprugu u šestom mesecu trudnoće Miomirku i njihovog sina Ivana koji je imao bezmalo četiri goodine. Malog Ivana bezdušni ubica je ubio dok je sedeo na noši. 

Ratni veteran iz rata u Bosni, umro je vraćajući se iz teretane ka ćeliji, verovatno usled infarkta. Tada je bilo za očekivati da će robijati još desetak godina, jer mu je smrtna kazna posle njenog ukidanja u zemlji preinačena na maksimalnih četrdeset godina zatvora. 

Kako je već navedeno, motiv ovog monstruoznog zločina bilo je koristoljublje.

Naime, policija je smatrala da je iz isečene zaključane aktovke odneseno oko 12.000 maraka dok je Dobrivojev otac ocenio da se radi o mnogo većoj sumi. 

„Za događaj nam je javio otac oštećenog koji je prethodno nekoliko puta bezuspešno telefonom zvao sina i njegovu porodicu. Potom je provalio u kuću i zatekao svoje najmilije mrtve u njihovoj kuće u Futogu, preko puta kafane Kurjak. Odmah smo otišli na lice mesta i oformirili štab u toj policijskoj ispostavi. Dobrivojevo telo zatekli smo a u donjem delu kuće u radionici, odnosno tv-servisu.  Ustreljen je otpozadi u glavu i vrat i ostao je prevaljen preko radnog stola. Njegova žena je zatečena s prostrelnim ranama na stepeništu prema gornjem stambenom delu kuće, a dete je pronađeno na noši u kupatilu s dva metka koji su u vratu i stomaku“, ispričao je za Dnevnik, tada, mladi operativac, očevidac uviđaja novosadske policije Željko Šuka. 

Dodaje da je ubrzo utvrđeno da je motiv masakra novac, a ne na primer osveta ili nešto treće.

Delo je počinjeno kao takozvano "čišćenje" u objektu. Izvedeno je iznenadnim upadom u prostoriju, brzo, munjevito uz onemogućavanje bilo kakvih iznenađujućih momenata. Po principu likvidirati ekspresno sve pred očima.  

 „Radili smo intenzivno i brzo, u punom kapacitetu, pa smo analizom uočili da je pre ovog dođaja izašla sa izdržavanja zatvorske kazne ekipa koja operisala na tom području, odnosno provaljivala kuće u okolini Futoga. Među njima na slobodi se našao i Borislav Čolić je iz Bosanske Kostajnice. On je pretio iza reštaka, gde je dospeo zbog provala, da će ubiti nekog inspektora u Novom Sadu koji izgledom podseća na mene“, priča Šuka.

Kaže da je saznao gde boravi na Detelinari, ali ga nisu tamo zatekli.

„Ipak, posle ove potrage, otvorila mi se situacija u vezi s masakrom u Futogu. Klupko je počelo da se odmotava veoma brzo. Saznali smo da mu je saučesnik bio drugar s robije, koji je uhvaćen zbog nekog benignog krivičnog dela. On ga je vozio na izvršenje ubistava. Rekao je da nije znao šta će da se desi te da je bio samo vozač. Verovatno nam je dosta toga prećutao kako bi prošao što blaže“, navodi Šuka.

Kaže da su Čolića pronašli u iznajmljenom stanu s nekom devojkom.

„Uhapsili smo ga i nismo mu pružili šansu da pruži otpor. Međutim, hitno su nam trebali su neoborivi dokazi, te smo, na moju inicijativu, našlo čoveka van Novog Sada, takođe Čolićevog druga iz zatvora, koji mu je napravio prigušivač za škorpiona. On nam je čak pokazao nacrte za to i svedočio na sudu o tome“, naveo je Željko Šuka.   

Šuka je, nakon hapšenja, okrivljenog Čolića dugo i iscrpno saslušavao povodom ovog jezivog i monstruoznog ubistva. U jednom momentu za koji je ocenio da je povoljan za to, upitao je Čolića: "Pa zašto pobogu i dete".

„Zatvorenik mi je odmah, energično odgovorio: " A, šta će život detetu bez oca". To je bio odgovor čoveka, koji, navodno, nije upoznao svog tatu“, priča Šuka.

On se prilikom brojnih razgovora s inspektorma hvalio da je od njega "jači" po ubistvima na ovom prostoru samo bivši član zemunskog klana zvani Zenica.

Nakon presude, Čolić je u zatvoru bio pod stalnim nadzorom u skučenoj ćeliji okruženoj rešetkama. Ispred njegove ćelije uvek je bio zatvorski čuvar kako bi pratio svaki njegov pokret. 

Izlazak na slobodu nije dočekao.

Milo Bačvanin

U sledećem nastavku: Masakr u porodici Marijanac