СЕРИЈСКА УБИСТВА МАРИНКА МАГДЕ 1994. ГОДИНЕ У крвавом походу из користољубља за собом оставио 14 мртвих у неколико дана

Он је осуђен на максималне казне и Мађарској и, тада, Југославији, а приписују му се убиства 14 особа. Поједини упућени људи сумњају да има и више жртава на души. 

Магда је окривљен да је са својим "ескадроном смрти" 1994. године у Суботици  само у једној ноћи учествовао у убиству чланова две пороодице. Убијени су Милан његова супруга Стана и њихов десетогодишњи син Дане, као и два члана породице са Палића, а након неког времена и Ида Фехер из околине тог града. 

Такође ставља му се на терет да је у Мађарској учествовао у убиству четворочлане породице из Сегедина, затим супружника из Кечкемета, једног хрватског држављанина, а суђено му је и за убиство жене из места Орешхаз. Процењено је да су све ликвидације извршене из користољубља. 

Тај догађај је деловао тако да је Суботица опустошила, на улици се у једном моменту нашао само онај који мора напоље. Људи су се забаракадирали у своје домове, био  је присутан велики страх. Неазапаћено је било код мештана да тако мистериозно страдају две породице у, иначе,  мирном граду са добрим односима међу људима. 

До његовог хапшења дошло је после тесне сране на завидном нивоу српске и мађарске полиције. О расветљавању ових злочина прича за „Дневник“ Бранко Мунижаба, који је био главни оперативац у решавању овог првог серијског убиства на овом простору. 

Бранко Мунижаба је тада радио као координатор на расветљавању крвних деликата за Војводину у Управи криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова. 

Исузетна сарадња са мађарским колегама

Каже да је морало што пре да се расветли случај, то је био приоритет у држави. Сумњало се да је убиства починило више људи. Ангажовањем свих полицајаца на терену и даноноћним радом током две недеље, аналитичким приступом и добром организацијом, полицајци су вадили из својих нотеса сва могућа заспажања, били су посвећени и мотивисани.

„Појавила се информација да је ту кобну ноћ из Београда у Суботицу дошла група особа. То је привукло озбиљну пажњу“, присетио се тада припадник МУП- а ,а сада адвокат Бранко Мунижаба. „Кренуо је онда класични полицијски рад, покушали смо и успели да идентификујемо с којим лицима су остварили контакт. Почело је да се клупче одмотава прикупљањем информација из мреже контаката и дошло се до Магде. Заправо, прво смо дошли до једног пара у емотивној вези из Суботице, код којих су пронађени златни предмети од породице Петрић“.

Мунижаба каже са су Магду  звали човек од гуме, јер

 је био веома спретан, те да су о њему знали пуно. Додаје да је Петрић имао доста новца, јер се бавио купопродајом девиза на пијаци. Друга породица која је настрадала истог дана бавила се златарским послом на Палићу. 

„Тај предмет је оперативно запао мени у рад и искључиво је резултирао тимским радом. Морам да нагласим да смо, у тим политички оптерећеним временима, имали изразито добру сарадњу с мађарском полицијом. С њима смо се виђали свакодневно на граници и отворено смо размењивали информације. Неке колеге су наставиле да се друже и после затварањна случаја. Успели смо искључиво захваљујући тимском раду и упорношћу“, каже Мунижаба. 

Време невиђено тешких злочина у Србији

„У предисторију тог догађаја  треба узети у обзир тадашње ратно стање у околини Србије, санкције. Долазак мноштва избеглица компликовало је ситуацију у разрешавању сурових криминалних случајева већином из користољубља, а почели су пре овог догађаја и злочини који нису пре тога били познати у Србији. Том догађају претходило је те 1994. године четвороструко убиство у Црвенки за Светог Николу које је до данас остало нерешено, породице Марагић. Усмрћени су муж комерцијални директор шећеране у том месту, жена и двоје деце. Сви познати случајеви који се приписују Магди јесу мотивисани користољубљем, али и данас је тешко рећи да овој случај има везе с Магдом“, прича Мунижаба.

Када су се десила убиства у Суботици, то је био, каже Мунижаба, пре свега велики шок за целокупно становништо, а нарочито за мештане Суботице.   

„Били смо  затечени овим догађајима, али нам полицијски посао није дозвољавао да подлегнемо емоцијама, од нас се очекивало да то што пре решимо нову ситуацију и да покажемо од каквог смо материјала. Морали смо се организацијски поставити, одабрати најбољу могућу методологију рада што пре и формирати тимове, две најбоље екипе из МУП-а, Београда и Новог Сада. У увиђаји су урађени упоредо веома квалитетно. Радили смо их ми преко 12 сати, а не локалци који су били под великим стресом. Прикупили смо много чињеница које су касније биле веома значајне. Судска медицина из Новог Сада  урадила је велику ствар јер су ангажовани сви доктори под руководством легендарног проф.  др Милоша Тасића. Они су обавили обдукције свих лешева одмах по доношењу исте ноћи, око пола сата по поноћи имали  смо све информације од њих, што је било веома важно за наш посао“, вели Мунижаба.

Кључан материјални траг   

„Дошли смо до материјалног трага који повезује окривљеног с догађајем. Код једног пара пронађени су златни предмети који су припадали су породици Петрић. Даљим оперативним радом утврђено је ко је накит дао том пару, те да су контактирали с Магдом. Унали смо и за убиства у Мађарској те да се помиње Магда који је на крају и ухапшен код наших суседа. С колегама из те земље послагали смо коцкице после размене употребљивих оперативних информација. Ја сам био у Суботици или на граници, две седмице, сваки дан и ноћ“, наводи Мунижаба. 

Каже да је било је много важно што су пронашли, уз помоћ ронилаца МУП - а, украдени пиштољ породице Петрич у каналу за отпадне воде дубоком три метра и широком шест, од Суботице према Палићу. 

„Сазнали смо у којој зони је одбачен, па смо га тражили. То је био следећи материјални траг. Најважније је било пронаћи пиштољ којим су почињени сви ови злочини и у Суботици и у Мађарској.  У Суботици су убиства извршена истим калибром, добили смо информацију да је то оружје бачено у Палићко језеро. Све је рађено у апсолутној тајности. Ништа службено, оперативно из акције, односно потраге није процурило у јавност. „Шкорпион“ 7,65 милиметара, којим су извршена сва убиства код нас и у Мађарској пронашли смо на педесетак метара од обале. Он је, очито,  прелазио границу како је хтео, није ишао преко граничних прелаза. Балистичким вештачењем је брзо утврђено да су сва убиства извршена истим оружјем. Сви окривљени, махом из Београда и Суботице, одмах су лишени слободе, а након размене информација, мађарске колеге су Магду лишили слободе на веома мудар начин, тако да није ни имао прилику да пружи отпор при хашењу јер је позван да се јави у станицу због неке формалности, како сам чуо око докумената“, присећа се наш саговорник.

На нашу опаску да је Магда својевремено изјавио "Где сам ја био, деца су остајала", Мунижаба се замислио, направио кратку паузу и рекао да је то могуће.  Ипак, свакако је реч о првом серијском убиству у Србији, а које је имало и интернационални карактер, закључио је Бранко Мунижаба.

Српски Џек Трбосек

Медији су називали Маринка Магду - Српски Џек Трбосек, џелат са севера Бачке, кољач из деведесетих, човек од гуме ...Он  је сам или у групи од 11 окривљених којима је углавном суђено у одсуству, а махом се ради о особама из Београда и Суботице којима је стављено на терет да су учествовали у ликвидацијама трочлане породице Петрић, златара Јосипа и Верице Агатић на Палићу. Након додатне четворомесечне истраге теретили су се и за смрт старице Иде Фехер из околине Суботице.

Такође оптуженима се стављало на терет да су 13. јануара 1994. учествовали у ликвидацији четворочлане породице Балинт, локалног посластичара и његове супруге, као и двоје синова од десет и 16 година. Истим шкорпионом убијен је и брачни пар Хорват, Антал и Розалија из Кечкемета, хрватски држављанин у Мађарској Драгутин Кујунџић, а приписује им се и смрт Едите Орашхазец на територији северног суседа.

Маринку Мадги изречена је смртна казна у Мађарској, а када је она укинита, казна је преиначена на 40 година робије и служи је у затору у Сегедину. 

Магда, бивши легионар, својевремено називан "човек од гуме, сада наводно после толико времена бави се скоро опсесивно цртањем и наводно уочљив је велик дар у том његовом изражавању. Године су учиниле своје, па има и коментара да се прилично опустио с гомилањем кила.

Наводно, вредно и посвећено црта и радове поклања у хуманиртарне сврхе или их излаже по галеријама. Кажу да је веома талентован, те да није отишао с оне стране границе закона, био би пуно познатији ван граница региона због уметничког дара.

Магда служио казну у Сегедину, али и у најчуванијем затвору у Мађарској на граници с Украјином. Иначе, он је пре неколико година поднео захтев мађарским органима да га испоруче Србији да би испричао пуну истину о случајевима због који је иза решетака. 

Мило Бачванин

У следећем наставку: Монструм Чолић убио дете на ноши