ЧУВАЈУ СТАРЕ СРПСКЕ ОБИЧАЈЕ ОД ЗАБОРАВА
СТАРИЈИМ МЕШТАНИМА СРЦЕ ПУНО Маскирана и весела деца у селима око Тополе током БЕЛЕ НЕДЕЉЕ обилазе домове ЗАИГРАЛИ ЧАК И КОЛЦЕ (ФОТО)
ТОПОЛА: Последња седмица пред велики Васкршњи пост назива се Бела недеља а последњи дан Беле покладе, у многим селима Бели четвртак се обележавао као слава.
Некада се ова недеља у српским селима обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима.
Овај обичај задржао се и данас у селима око Тополе а најмлађи су сачували традицију својих предака од заборава.
За овај посебан дан мајке, баке, сестре нас облаче и шминкају, углавном је то већа гардероба, доста шарених боја, како нас људи не би препознали. Лица су нам прекривена, не препознајемо једни друге кад се сретнемо у сокаку. Углавном је поента да мало променимо и глас и колико год се неко трудио да нас препозна ми се тако добро маскирамо да то није могуће. Људи нас дарују разним слаткишима, сокићима, јајима, наше корпе кад се вратимо кући препуне су дарова и то нас веома радује, каже за РИНУ Никола из Липовца.
Током читаве седмице деца обилазе куће у селу, можда је њихова посета најизраженија у дане викенда. Јуче су били вредни и у селу Маслошево, надомак Крагујевца, они су чак пре поласка заиграли и коло.
Снимио сам их док су полазили, једно дете је свирало, троје њих су заиграли коло, било ми је пуно срце када сам видео тај призор. Драго ми је што наша деца чувају обичаје, негују нашу традицију, радују се празницима, за овако нешто вреди живети, рекао је мештанин Маслошева.
Старији мештани се присећају како је некада изгледала Бела недеља када су и они били део ових обичаја, па препричавају:
Целе седмице се маскира и обилази село, али недеља је најважнија. Ми смо раније ишли и у суседна села, сакупи се нас неколико, певамо, смех, шала. Дарују нас оним што се има у кући, најчешће је то била сланина, јаја, по неки слаткиш, воће. Добијали смо и по неки динар углавном у металу, ваља се тако. На крају дана се деле сакупљени поклони, срећи тад није било краја. Дешавало се и да се саплетемо о хаљине па да се падне и по неко јаје из корпе разбије, али ипак нам је дан био испуњен и лица озарена, истиче мештанин.
