ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ СЛАВИ 70 ГОДИНА „Наша снага лежи у иновацијама, у знању и храбрости да мењамо ствари набоље“
Свечаном академијом Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду данас је обележио 70 година постојања.
Подсећајући на речи првог декана факултета и првог ректора Универзитета у Новом Саду, проф. др Лазара Стојковића - да овај факултет треба буде „научни и пољопривредни центар и прави и достојни репрезент пољопривредног карактера наше Покрајине” - актуелни декан проф. Др Ненад Магазин оценио је да је ова визија стварност већ 70 година те да је на садашњој и генерацијама које долазе да тим путем наставе.
- Која је улога пољопривреде данас, и у Србији и у свету? Одговор је једноставан: опстанак човечанства зависи од хране, а једини сигуран извор хране је пољопривреда.
Због тога пољопривреду, али ни образовање у пољопривреди, не можемо поредити са другим делатностима или професијама које се данас чине успешније, привлачније, уносније. Друштво у коме живимо мора да буде свесно да се храна не подразумева, она је резултат нечијег рада, знања, нечијег начина живота... – навео је професор Магазин.
По његовим речима, стога је мисија Пољопривредног факултета да пољопривреду унапреди, учини одрживом, ефикаснијом и отпорнијом, мање штетном по животну средину, напомињући да ће, уз помоћ савремених технологија и алата, тај циљ ће бити лакше остварен.
Признања најбољима
На Свечаној академији уручена су пригодна признања најбољим студентима Пољопривредног факултета, од прве до завршне године студија: Наташи Тамаш, Нини Тепавац, Марији Гал, Анастасији Гојковић, Војкану Пребирачевићу, Елени Радовић и Љубомиру Глушчевићу. Признања су добили и др Марица Петровић (монографија године), др Небојша Дедовић (уџбеник године), др Драгослав Иванишевић (најбољи међународни пројекат), те доц др Драгана Новаковић и проф. др Мирјана Љубојевић (највећи број публикованих радова на SCI листи).
- Али не унапређујемо само пољопривреду. Пресудни моменти у историји факултета су увек били они у којима смо ширили своја поља делатности и у настави и у образовању. Одлучни смо да на себи радимо и даље, да освајамо нова подручја рада, овладавамо новим истраживачким пољима, а резултате истраживања примењујемо у образовању нових генерација студената – навео је декан Пољопривредног факултета.
На крају свог слова он је подсетио на чувену кинеску изреку: ако планираш једну годину унапред, посејаћеш жито, ако планираш 10 година унапред, посадићеш воћњак, ако планираш 100 година унапред, образоваћеш децу. - Ако планираш било шта од наведеног, обрати се Пољопривредном факултет у Новом Саду - поручио је проф. др Ненад Магазин.
Дугим, топлим аплаузом поздрављен је академик проф. др Рудолф Кастори, који је био студент прве генерације уписане 1954. године на Пољопривредни факултет у Новом Саду, и чији је професионални, и педагошки и истраживачки ангажман , у највећој мери везан управо за ову високошколску институцију. “На левој, песковитој обали Дунава посејано семе, које је брзо изникло у снажну биљку – моћну образовну и научну институцију“, рекао је академик Кастори, уз поруку „Не бринути се о образовању и науци исто је што и живети без будућности“!
Након пригодних поздравних слова ректора Универзитета у Новом Саду проф. др Станка Мадића, помоћника републичког министра просвете проф. др Јанка Самарџића и покрајинског секретара за науку и технолошки развој проф. др Бранка Маркоског, На Свечаној академији је говорио и министар пољопривреде, водопривреде и шумарства проф. др Александар Мартиновић, који је у свом обраћању истакао важност јачања сарадње Владе Србије и министарства којем је на челу са пољопривредним факултетима и научним институтима који у свом фокусу имају аграр.
Мартиновић: У 2025. никада веће субвенције
Министар Александар Мартиновић најавио је да ће удео аграрног буџета у укупном државном буџету за 2025. годину бити на нивоу од скоро 8 процената, односно скоро 112 милијарди динара, што ће омогућити “никада веће субвенције”.
”То потврђује колико нам је као држави стало до наше пољопривреде, до наших ратара, воћара, сточара… свих оних који нас хране”, рекао је Мартиновић, подсећајући да је у току исплата додатних 10.000 динара за ратарску производњу, те апеловао пољопривреднике који нису отворили своје електронско сандуче да то учине како би, на темељу решења Управе за аграрна плаћања, могли да остваре право на ову субвенцију.
- У овим тешким и врло неизвесним и нестабилним геополитичким тренуцима, у којима се не зна шта ће сутра бити, производња хране је нека врста наменске индустрије – изјавио је министар Мартиновић. - Као што је важно да имате обезбеђену независност и суверенитет земље и да имате снажну војску, подједнако је важно да имате обзебеђен и прехрамбени суверенитет. Стога је од изузетног значаја да сви заједно – држава, наши пољопривредни факултети и научни институти, људи који се непосредно баве пољопривредом… радимо на томе да ојачамо наш аграр како бисмо имали довољно хране пре свега за наше грађане, али и за извоз, а да истовремено што мање зависимо од увоза.
М. Стајић