ПЛАТИЋЕМО КАО ГРЧКА Ево колико ће нас 2025. године коштати летовање на Пелопонезу ОВА ТАКСА МОЖЕ ДА НАМ БУДЕ КОБНА

Истраживање је показало да је готово половина грађана Србије путовала у иностранство прошле године, као и да је Грчка предњачила у одабиру за одмор. Прогнозе указују да ће се исти тренд поновити и ове године, а ми смо истраживали које све новине очекују туристе који одаберу ову земљу за одмор.

Од различитих врста пореза, преко радова на путевима који ће отежати путовање до промена на плажама омиљених летовалишта, српске, а и остале туристе, ове године чека низ (не)пријатних изненађења. 

Таксе за смештај, градове и крузере

Нове таксе ће бити примењене у различитим секторима - дневне таксе за смештај, таксе за градове и таксе за крузере. Највећи проблем када је реч о масовном туризму представљају крузери са којих долази велики број посетилаца на острва попут Миконоса и Санторинија. Они ће зато од сада плаћати туристичку таксу од 20 евра по особи. За дестинације попут Родоса, Крфа и Крита, предвиђено је 5 евра по путнику.

Што се тиче дневне таксе на копну, за њу ће путници плаћати 2 евра (до сада је та такса износила 0,5 евра), а од априла до октобра када 8 евра. Такса за боравак у високо оцењеним хотелима може достићи и до 15 евра по ноћи, што у неким случајевима може готово удвостручити цене аранжмана, док ће други смештај имати ниже порезе.

Да ли би додатни трошкови могли одвратити туристе који су ове године планирали да летују у Грчкој питали смо Ивану Станојевић, туристичку радницу која годинама живи и ради на Халкидикију.

"Туристички радници се слажу да ће повећање цена такси утицати у некој мери на одабир објеката, али не верују да ће то бити и крајњи фактор. Такође, иако таксу плаћа директно гост, они су само посредници код прикупљања исте, тј. на неки начин средство и сматрају да то повећање више угрожава њихове приходе, јер одузима простор за неко евентуално повећање које је логично услед повећања трошкова које се огледа у цени струје, радне снаге и основних сировина у случају хотела који нуде и пансионске услуге", изјавила је она за МОНДО.

Такса за апартмански смештај, у којима највећи број наших грађана одседа, повећава се са 1,5 на 2 евра дневно по јединици и верује се да та промена неће посебно утицати на одабир гостију, али се рецимо приватне куће, станови и објекти под режимом "краткорочног издавања" од ове године оптерећују таксом од 8 односно 15 евра дневно у односу на квадратуру и то ће бити значајније оптерећење, објашњава нам.

"Краткорочно издавање подразумева све оне објекте који немају лиценцу туристичке организације Грчке за туристички објеката (комплекси апартмана/хотели). То је свакако уведено како би се сто више редуковао број таквих објеката у Грчкој, а још мало ће у Скупштини Грчке бити стављен на гласање и нацрт Закона о додатним безбедносним мерама које такви објекти морају имати, које ће такође много њих одвратити од изнајмљивања својих објеката. Ово је битно за неке од наших грађана који имају своје појединачне апартмане купљене и које издају у сезони", рекла је Ивана за наш портал.

Радови на деоници пута ка Халкидикију

Велики радови на пројекту Флајовер (Флyовер), обилазници око Солуна (Перифериакос - Ринг Роад) коју прелази највећи број српских туриста који се упуте ка Халкидикију, праве огромне гужве и застоје и задају главобољу како домаћем становништву ткао и туристима. Радови су почели прошле године, а према најави трајаће минимум још 3 године (мада су у старту рокови пробијени). 

Радови почињу негде код болнице Папагеоргиоу која се налази на отприлике 87. километру од уласка у Грчку (гледајући у правцу Халкидикија), после скретања за Серес, Кавалу и Тасос. Завршавају око 8 км даље, непосредно пре тунела.

"Услед радова могуће је да ће туристима који долазе бити потребно мало више стрпљења на овом делу пута, посебно онима који ће летовати на Халкидикију, али и другима који планирају да посете Солун током одмора", гласило је једно од упозорења надлежних, који су апеловали или "избегавање ове деонице током шпица или добро стрпљење.

Има ли лека за гужве на границама?

У циљу подстицања туристичког промета између између Србије и Грчке, приликом последњег састанка амбасадора Србије у Атини Николе Недељковића и министарке туризма Грчке Олге Кефалојани, наглашено је да је неопходно што скорије решавање проблема дугог чекања на граничним прелазима, а са којим се српски туристи суочавају нарочито током летње сезоне.

Амбасадор је тада указао је и на важност омогућавања интегрисане електронске наплате путарине кроз Србију и Грчку. До растерећења граница могло би доћи увођењем нових система уласка у ЕУ, чија би примена требало да почне у 2025. години.

ЕТИАС, најављен за мај, подразумеваће издавање путне дозволе која ће износити 7 евра и важиће за све путнике из земаља које су ослобођене виза за улазак у ЕУ. Дозвола ће важити до три године или до истека пасоша, шта год наступи пре.

Када је реч о Систему за улазак и излазак (ЕЕС), он је требало да буде примењен још у новембру 2024. али је из неколико разлога одложен. Европска комисија је сада дала чланицама рок од шест месеци да га примене, а то ће према тренутним прорачунима бити тек након ЕТИАС система који се очекује у мају 2025.

Систем за улазак/излазак (ЕЕС) је аутоматизовани ИТ систем за регистровање држављана трећих земаља који путују на краткорочни боравак, сваки пут када пређу спољне границе било које од европских земаља које користе систем. Он ће подразумевати давање биометријских података на граничним прелазима што може знатно да утиче на гужве на границама.

Закуп плажа постаје прошлост

Почевши од пролеćа 2024, Грчка примењује нови систем за регулисање уређених плажа и обезбеђење јавног приступа. Према новом закону, најмање 50 посто површине плаже морати да остане доступно јавности што значи да неће бити дозвољено постављање лежаљки од стране власника барова и наплаћивање истих.

Министарство националне економије и финансија Грчке увело је нови закон за регулисање плажа и обалног јавног добра у Грчкој, по којем површина која се изнајмљује више не може бити веćа од 50 посто укупне површине плаже. Проценат додатно опада за подручја означена са "Натура 2000".

Нови систем има за циљ да реши питање приватног заузимања јавних плажа. Грчки устав признаје обалу земље као јавно добро, осигуравајуćи грађанима неограничен приступ у било ком тренутку.