PLATIĆEMO KAO GRČKA Evo koliko će nas 2025. godine koštati letovanje na Peloponezu OVA TAKSA MOŽE DA NAM BUDE KOBNA

Istraživanje je pokazalo da je gotovo polovina građana Srbije putovala u inostranstvo prošle godine, kao i da je Grčka prednjačila u odabiru za odmor. Prognoze ukazuju da će se isti trend ponoviti i ove godine, a mi smo istraživali koje sve novine očekuju turiste koji odaberu ovu zemlju za odmor.

Od različitih vrsta poreza, preko radova na putevima koji će otežati putovanje do promena na plažama omiljenih letovališta, srpske, a i ostale turiste, ove godine čeka niz (ne)prijatnih iznenađenja. 

Takse za smeštaj, gradove i kruzere

Nove takse će biti primenjene u različitim sektorima - dnevne takse za smeštaj, takse za gradove i takse za kruzere. Najveći problem kada je reč o masovnom turizmu predstavljaju kruzeri sa kojih dolazi veliki broj posetilaca na ostrva poput Mikonosa i Santorinija. Oni će zato od sada plaćati turističku taksu od 20 evra po osobi. Za destinacije poput Rodosa, Krfa i Krita, predviđeno je 5 evra po putniku.

Što se tiče dnevne takse na kopnu, za nju će putnici plaćati 2 evra (do sada je ta taksa iznosila 0,5 evra), a od aprila do oktobra kada 8 evra. Taksa za boravak u visoko ocenjenim hotelima može dostići i do 15 evra po noći, što u nekim slučajevima može gotovo udvostručiti cene aranžmana, dok će drugi smeštaj imati niže poreze.

Da li bi dodatni troškovi mogli odvratiti turiste koji su ove godine planirali da letuju u Grčkoj pitali smo Ivanu Stanojević, turističku radnicu koja godinama živi i radi na Halkidikiju.

"Turistički radnici se slažu da će povećanje cena taksi uticati u nekoj meri na odabir objekata, ali ne veruju da će to biti i krajnji faktor. Takođe, iako taksu plaća direktno gost, oni su samo posrednici kod prikupljanja iste, tj. na neki način sredstvo i smatraju da to povećanje više ugrožava njihove prihode, jer oduzima prostor za neko eventualno povećanje koje je logično usled povećanja troškova koje se ogleda u ceni struje, radne snage i osnovnih sirovina u slučaju hotela koji nude i pansionske usluge", izjavila je ona za MONDO.

Taksa za apartmanski smeštaj, u kojima najveći broj naših građana odseda, povećava se sa 1,5 na 2 evra dnevno po jedinici i veruje se da ta promena neće posebno uticati na odabir gostiju, ali se recimo privatne kuće, stanovi i objekti pod režimom "kratkoročnog izdavanja" od ove godine opterećuju taksom od 8 odnosno 15 evra dnevno u odnosu na kvadraturu i to će biti značajnije opterećenje, objašnjava nam.

"Kratkoročno izdavanje podrazumeva sve one objekte koji nemaju licencu turističke organizacije Grčke za turistički objekata (kompleksi apartmana/hoteli). To je svakako uvedeno kako bi se sto više redukovao broj takvih objekata u Grčkoj, a još malo će u Skupštini Grčke biti stavljen na glasanje i nacrt Zakona o dodatnim bezbednosnim merama koje takvi objekti moraju imati, koje će takođe mnogo njih odvratiti od iznajmljivanja svojih objekata. Ovo je bitno za neke od naših građana koji imaju svoje pojedinačne apartmane kupljene i koje izdaju u sezoni", rekla je Ivana za naš portal.

Radovi na deonici puta ka Halkidikiju

Veliki radovi na projektu Flajover (Flyover), obilaznici oko Soluna (Periferiakos - Ring Road) koju prelazi najveći broj srpskih turista koji se upute ka Halkidikiju, prave ogromne gužve i zastoje i zadaju glavobolju kako domaćem stanovništvu tkao i turistima. Radovi su počeli prošle godine, a prema najavi trajaće minimum još 3 godine (mada su u startu rokovi probijeni). 

Radovi počinju negde kod bolnice Papageorgiou koja se nalazi na otprilike 87. kilometru od ulaska u Grčku (gledajući u pravcu Halkidikija), posle skretanja za Seres, Kavalu i Tasos. Završavaju oko 8 km dalje, neposredno pre tunela.

"Usled radova moguće je da će turistima koji dolaze biti potrebno malo više strpljenja na ovom delu puta, posebno onima koji će letovati na Halkidikiju, ali i drugima koji planiraju da posete Solun tokom odmora", glasilo je jedno od upozorenja nadležnih, koji su apelovali ili "izbegavanje ove deonice tokom špica ili dobro strpljenje.

Ima li leka za gužve na granicama?

U cilju podsticanja turističkog prometa između između Srbije i Grčke, prilikom poslednjeg sastanka ambasadora Srbije u Atini Nikole Nedeljkovića i ministarke turizma Grčke Olge Kefalojani, naglašeno je da je neophodno što skorije rešavanje problema dugog čekanja na graničnim prelazima, a sa kojim se srpski turisti suočavaju naročito tokom letnje sezone.

Ambasador je tada ukazao je i na važnost omogućavanja integrisane elektronske naplate putarine kroz Srbiju i Grčku. Do rasterećenja granica moglo bi doći uvođenjem novih sistema ulaska u EU, čija bi primena trebalo da počne u 2025. godini.

ETIAS, najavljen za maj, podrazumevaće izdavanje putne dozvole koja će iznositi 7 evra i važiće za sve putnike iz zemalja koje su oslobođene viza za ulazak u EU. Dozvola će važiti do tri godine ili do isteka pasoša, šta god nastupi pre.

Kada je reč o Sistemu za ulazak i izlazak (EES), on je trebalo da bude primenjen još u novembru 2024. ali je iz nekoliko razloga odložen. Evropska komisija je sada dala članicama rok od šest meseci da ga primene, a to će prema trenutnim proračunima biti tek nakon ETIAS sistema koji se očekuje u maju 2025.

Sistem za ulazak/izlazak (EES) je automatizovani IT sistem za registrovanje državljana trećih zemalja koji putuju na kratkoročni boravak, svaki put kada pređu spoljne granice bilo koje od evropskih zemalja koje koriste sistem. On će podrazumevati davanje biometrijskih podataka na graničnim prelazima što može znatno da utiče na gužve na granicama.

Zakup plaža postaje prošlost

Počevši od proleća 2024, Grčka primenjuje novi sistem za regulisanje uređenih plaža i obezbeđenje javnog pristupa. Prema novom zakonu, najmanje 50 posto površine plaže morati da ostane dostupno javnosti što znači da neće biti dozvoljeno postavljanje ležaljki od strane vlasnika barova i naplaćivanje istih.

Ministarstvo nacionalne ekonomije i finansija Grčke uvelo je novi zakon za regulisanje plaža i obalnog javnog dobra u Grčkoj, po kojem površina koja se iznajmljuje više ne može biti veća od 50 posto ukupne površine plaže. Procenat dodatno opada za područja označena sa "Natura 2000".

Novi sistem ima za cilj da reši pitanje privatnog zauzimanja javnih plaža. Grčki ustav priznaje obalu zemlje kao javno dobro, osiguravajući građanima neograničen pristup u bilo kom trenutku.