МАТУРСКИ ИСПИТ НА МАЊИНСКИМ ЈЕЗИЦИМА Девојчице лане однеле превагу на тестовима из матерњег
Око 3.300 осмака, што је 5,3 одсто укупне ученичке популације, изабрало је лане да малу матуру у јуну полаже на једном од осам језика националних мањина.
Гледајући осмолетке у школским управама Нови Сад, Сомбор и Зрењанин где се настава одвија на словачком, румунском, русинском или мађарском, из математике и изборног предмета бодовно су остали испод републичког просека.
На територији Војводине, настава на мађарском језику одвија се у 66 основних школа. На завршни испит изашло је 1.133 ђака, којима је просечно постигнуће на тесту из матерњег језика било 11,69 поена од могућих 20, из математике 10,04, а на трећем тесту 12,45, с тим да су они који су изабрали физику имали највише бодова – 14,23.
Уочено је да су девојчице постигле боље резултате полажући мађарски, биологију и хемију, док су дечаци били успешнији у решавању задатака из историје и физике.
Иако би се очекивало да највећи проценат ученика има оцене три или четири, које одражавају ниво знања просечног основца, налази су нешто другачији, наводи Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, додајући како у свим предметима преко 30 одсто ђака има петицу. Највећи број довољних оцена је из математике, а потом физике и хемије.
„Индикативан је налаз да су просечна постигнућа ученика који имају четворку на тесту из математике таква да не достижу републички просек. Треба истаћи и да ученици који имају оцену пет остварују виша постигнућа на тесту из матерњег језика, него на тесту из математике”, напомињу.
Малу матуру полагало је и 2.436 ђака словачке националности, који су завршили неку од 13 школа на територији девет војвођанских општина, с тим да је неколицина одлучила да поједине тестове решава на српском.
Просечно постигнуће из матерњег језика је 11,47 поена, из математике 10,85, а на трећем тесту 12,65, у оквиру ког су ученици првенствено бирали географију (49,8%), можда и због тога што преко 40 одсто има закључну оцену пет из тог предмета, али су највише бодова освојили они који су се определили за хемију (17,6) и физику (16,08).
Ученице су биле успешније на тесту из словачког језика, биологије, географије и математике, а ученици на тесту из историје, хемије и физике.
Вуковци
Од укупног броја ученика мађарске националности, готово сваки пети носилац је Вукове дипломе, а иако су њихова постигнућа виша него код осталих вршњака, она нису довољна, осим на тесту из матерњег језика, оцењује Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. У броју вуковаца претекли су их, и то за 4,3 одсто, ђаци који прате наставу на румунском (22%), али и за њих важи поменута тврдња. Нешто реалнију статистику – 15,2 одсто – имају мали матуранти из словачке заједнице, који су оправдали очекиван ниво знања на тестовима из матерњег језика, физике и хемије, као и русински вуковци (12,8%), изузев физике.
На завршном испиту из румунског језика, просечно постигнуће 82 ђака из 13 школа на територији девет општина износило је 9,21 поена, а из математике 8,09, док су на трећем тесту имали 10,58 бодова.
Док нико није изабрао да полаже физику, из историје су прикупили у просеку 12,67 поена, из хемије 12,33, биологије 11,13, а географије 9,54.
Девојчице су биле боље од дечака на свим тестовима, изузев на географији, а тест из хемије решавале су само оне. По завршетку основне школе, приближно 40 одсто ученика имало је највишу оцену из свих предмета, изузев хемије. Највећи је проценат довољних оцена из математике и хемије.
Наставу на русинском имају три школе на територији исто толико општина, а тест из матерњег језика полагало је 479 ученика и у просеку имало 13,67 поена.
Из математике је резултат 9,76 бодова, а на трећем тесту 11,91, с тим да је биологија на дну постигнућа (9,83 поена), иако око 50 одсто ђака има петицу као закључну оцену. Задаци из хемије су им очигледно били најлакши, те су сакупили у просеку 14,77 бодова, а потом следи физика са 14 поена.
Највеће родне разлике уочене су на тесту из географије, где дечаци имају 165 поена више од девојчица, али су оне зато успешније на тесту из биологије, док физика и историја нису биле њихов избор.
